Izvor: Radio 021, 08.Okt.2017, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDEO: Kuba odala počast Če Gevari
Na Kubi je danas obeleženo 50 godina od ubistva legendarne figure Kubanske revolucije, argentinskog gerilca Ernesta Če Gevare.
U Santa Klari, gde su sahranjeni komandant Revolucije i njegovi ratni drugovi, oko 70.000 Kubanaca raznih generacija, kao i predsednik Raul Kastro u generalskoj uniformi okupili s se danas da odaju počast argentinskom gerilcu.
Taj grad 300 kilometara istočno od glavnog grada Kube, smatra Če Gevaru "usvojenim sinom" od decembra 1958. kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << je izvojevao odlučujuću pobedu nad trupama kubanskog diktatora Fulgensija Batiste (1952-1958).
Današnja svečanost je bila prva bez Čeovog saborca, Fidela Kastra koji je umro krajem 2016. godine, te su emitovani odlomci Fidelovih govora o Če Gevari.
Ovogodišnja svečanost je održana dok poslednji gerilci levice na južnoameričkom kontinentu u Kolumbiji Fark, polažu oružje, a gerilci ELN-a u toj zemlji pregovaraju o miru. ELN je formiran 1964. i inspirisan Če Gevarom.
Ernesta Gevaru pogubio je 39-ogodišnji bolivijski vojnik 9. oktobra 1967, ali se na Kubi kao dan "Herojskog gerilca" obeležava 8. oktobar, kada je zarobljen.
Sutra će u Boliviji biti komemoracija u prisustvu Če Gevarine dece i predsednika Eva Moralesa.
Telo argentinskog gerilca, bačeno u jamu u Boliviji, nađeno je i identifikovano pre 20 godina, a potom svečano vraćeno na Kubu, i sahranjeno uz državne počasti. Nad podzemnim mauzolejom u Santa Klari je velika bronzana statua.
Ernesto Če Gevara rođen je 14. juna 1928. u Rozariju, u argentinskoj buržoaskoj porodici. Po obrazovanju je bio lekar. Kao mlad je biciklom i motociklom prošao Latinsku Ameriku i saznao za bedu najsiromašnijih, a posebno domorodačkih zajednica. Upoznao je 1955. godine Fidela Kastra u izgnanstvu u Meksiku i prišao kubanskim revolucionarnim snagama u gerilskoj borbi protiv Batiste. Deset godina kasnije udaljio se od Kube i Kastra da povede nove bitke.
Usledili su meseci nestanka kada je bio u Kongu gde je bezuspeno pokušavao da nametne oružanu revoluciju, a potom se u Boliviji uključio u svoju poslednju gerilsku borbu.
Njegova lik i njegovi portreti svuda su prisutni na Kubi, a najpoznatiji ga prikazuje kao mladog, argentinskog gerilaca, s beretkom, u vojničkoj košulji, s dugom kosom. Ta slika, delo pokojnog kubanskog fotografa Alberta Korde, postala je kultna, ukrašava zidove soba generacije studenata, a i danas je gotovo neizostavna na demonstracijama širom sveta.
Autor: Beta
