Izvor: Radio 021, 06.Dec.2018, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VIDEO: Bizarne okolnosti Staljinove smrti
Tog dana narodi SSSR-a ostali su u šoku. Petog marta 1953. godine javno je objavljeno da je umro Josif Visarionovič Staljin, a pitanje je da li bi baš taj dan ostao upisan u istoriju da izvesni mladi radiovezista, nadnarednik 12. mobilne radijske brigade u bazi u Zapadnoj Nemačkoj, baš tog dana nije presreo i protumačio komunikacije sovjetskog državnog vrha o tome da je umro veliki sovjetski vođa.
Taj nadnarednik zvao se Džoni Keš, baš onaj Džoni Keš, veliki muzičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << večito odeven u crno. Sledeća tri dana milioni građana odavali su počast svom pokojnom lideru.
Međutim, ubrzo nakon sahrane, počele su da se šire glasine da je Staljin zapravo ubijen, odnosno da je prirodna smrt bila isprovocirana. Neke okolnosti njegove smrti danas su ipak istorijske činjenice.
Staljin je preminuo u svojoj rezidenciji na selu u Kuntsevu. Bila je to dobro čuvana kuća i 28. februara Staljin je prvo s društvom pogledao film, za kojim je usledila gozba, a potom i proslava. Te noći Staljin je otišao u krevet oko četiri ujutro.
Iako je imao punu kuću telohranitelja, bila je dobro poznata stvar da nisu smeli da ga ometaju u svakodnevnom životu, to im je bilo najstrože zabranjeno. Ironijom sudbine ispalo je da je to bio jedan od dva glavna poteza paranoičnog i svojeglavog diktatora koji su ga na kraju došli glave.
Došlo je jutro, a Staljin nije izlazio iz sobe, smatrali su da se još nije probudio. Moguće je da su u početku mislili da je duže ostao u krevetu zbog pijanke od prethodne noći. Međutim, prolazio je dan, a Staljin i dalje nije izlazio iz sobe. I dalje nikome nije padalo na pamet da izaziva sudbinu i prvi uđe.
Oko 18:30 časova u sobi se napokon upalilo svetlo. Međutim, osim toga, od Staljina i dalje nije bilo nikakvog drugog znaka aktivnosti. Tek u 22 časa 1. marta državni vrh je naredio čuvarima da uđu, da bi ga pronašli kako leži na tepihu između stola i kauča. Službena verzija kaže da je Staljin doživeo jak moždani udar a u tom trenutku nikoga nije bilo u njegovoj blizini da mu pomogne.
Ni tada nije bio kraj njegovim mukama. Navodno su prošli još sati pre nego što su prelomili atmosferu straha i nedodirljivosti oko tela Staljina i drznuli se da ga podignu na kauč, na kojem je u bunilu proveo preostale dane svog života, i pre nego što su konačno pozvali lekare. Sve u strahu da "Koba" ne bi odjednom došao sebi i obrušio se gnevom čoveka koji je milione poslao u Sibir ili pred zid. Suštinski problem bio je u tome što je Staljin svoje diktatorsko upravljanje SSSR-om doveo do takvih krajnosti da je čak i njegov najuži krug saradnika bio sasvim izgubljen u trenutku kad on više nije bio u stanju sve da vodi, nadzire, makar i paranoično.
Ona druga okolnost koja je dodatno ubrzala Staljinov odlazak s lica sveta bili su problemi s traženjem najboljih lekara. Vođa je prethodnih godina imao epizodu paranoje povezanu sa "zaverom jevrejskih lekara", zbog čega je mnoge od sovjetskih vrhunskih medicinara uništio na sve one načine na koje je to do tada činio s političkim neistomišljenicima.
Istoričar Sergej Devjatov kaže da su u kući ipak organizovali improvizovani, ali ipak dobar medicinski centar za pružanje prve pomoći. No, oštećenja mozga kod Staljina bila su prevelika.
Neki su danas uvereni, iako je Staljin preživeo izliv krvi u mozak i još je neko vreme bio živ, da su ga njegovi bliski saradnici izdali, da namerno satima nisu zvali lekare, sve kako bi ubrzali toliko očekivanu priliku da ga se elegantno reše.
U svakom slučaju, 2. marta Staljinu su doveli njegovu ćerku i njegovog sina, Svetlanu i Vasilija. Ona je posle pričala da su oca zatekli pijanog, čak i u toj situaciji, i da je vikao na lekare.
"Bila je to teška i užasna smrt", prisećala se.
Ubrzano je propadao uprkos raznim injekcijama i lekovima, čak su pokušavali i s pijavicama, ali su na kraju morali da ga hrane na kašiku.
Danas pojedini stručnjaci smatraju da je lako moguće da je neko iz Staljinovog okruženja tada otrovao vođu, i to varfarinom, danas lekom protiv zgrušavanja krvi, jer se koristi u malim dozama. U ono vreme je bio otrov jer se primenjivao u velikim količinama.
Uz to, Nikita Hruščov je u svojim memoarima u 1970-ima napisao da je Laurentij Berija, Staljinov ozloglašeni šef tajnih službi, dva meseca nakon Staljinove smrti, kada mu je Hruščov poslao društvo da ga uhvati i sudi mu zbog navodne izdaje i špijunaže, vapio, između ostalog, da ih je on "oslobodio Staljina", da ih je on spasao i slično.
Leonid Mlečin, također istoričar, rekao je: "Neobično, ali zaista postoje pretpostavke da bi njegovi bliski saradnici iz Centralnog komiteta i predsedništva bili kriminalci koji bi bez problema ubili svog šefa. Zanimljivo je, ali danas oko toga gotovo da nema sumnji", kaže on.
Iako je prošlo 60 godina od Staljinove smrti, misterija oko nje još uvek nije rešena.
Autor: Express.hr
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
