Izvor: Blic, 22.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvoznici protiv domaće vakcine
Problem sa čestim nestašicama vakcina protiv besnila u zdravstvenim ustanovama mogao bi da se prevaziđe ponovnim pokretanjem domaće proizvodnje u Pasterovom zavodu u Novom Sadu – tvrdi za „Blic nedelje" dr Dušan Lalošević, profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Nekada je ovaj Zavod proizvodio „Hemptovu vakcinu" koja je bila među najboljim u svetu. Tehnologiju proizvodnje preuzele su mnoge zemlje centralne Evrope. Osamdesetih godina, kada je u svetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razvijena nova tehnologija proizvodnje na kulturi ćelije, Zavod je prestao da proizvodi vakcinu. Kada je devedesetih otežan uvoz, rukovodstvo kuće je sprovelo probna istraživanja i pokušalo da pokrene proizvodnju.
– Pre deset godina završen je kompletan razvoj savremene efikasne vakcine. Za nju smo dobili i atest Zavoda za farmaciju u Beogradu i pozitivno mišljenje relevantnih ustanova u Budimpešti i Moskvi. Neko je sve to zaustavio jer im više odgovara uvoz – kaže Lalošević.
Prema njegovom mišljenju, u laboratorijama Pasterovog zavoda, uz minimalna ulaganja, moglo bi da se proizvodi dovoljno vakcine da se zadovolje potrebe Srbije. Tako bi se mnogo uštedelo i ne bi bilo stalnih nestašica kao danas kada se uvoze vakcine iz Francuske, a serum iz Hrvatske.
– Očigledno nekom ne odgovara da se proizvode vakcine protiv besnila u Srbiji. Stalo se i s proizvodnjom seruma protiv besnila koji je Zavod devedesetih počeo da proizvodi u saradnji s Institutom za transfuziju krvi. Pokretanjem proizvodnje seruma naša zemlja je uštedela ogroman novac. Serum je bio vrhunskog kvaliteta, a to je potvrđeno i iz laboratorije u Parizu. Već skoro tri godine ni serum se ne proizvodi – kaže Lalošević, i dodaje da su interesi pojedinaca prevagnuli.
Dr Jelena Desnica, direktorka Zavoda, kaže da ova institucija ne treba da se bavi proizvodnjom vakcina. Reč je referentnoj ustanovi za besnilo koja radi na prevenciji besnila, pomoći lekarima na terenu i distribuciji vakcina.
– Zgrada Pasterovog zavoda je veoma stara, tako da bi pokretanje proizvodnje zahtevalo ogromna sredstva. Srbiji je godišnje potrebno oko 8.000 vakcina, a to je mala količina, tako da se ne isplate ulaganja. Jedna doza vakcine košta manje od 1.000 dinara – kaže Desnica. Ona tvrdi da se s proizvodnjom seruma nije stalo, već da se proizvodi u manjim količinama.
– Pooštrena je zakonska regulativa o proizvodnji, tako da u transfuziju treba uložiti dosta novca – kaže ona. Desnica kaže da u Srbiji treba osnovati regionalni centar koji će se baviti samo proizvodnjom vakcina, a da Pasterov zavod treba da radi što i dosad, prevenciju besnila i distribuciju vakcina.
Serumi i vakcine
Pacijent za koga se sumnja da ga je ujela besna životinja mora da dobije i serum i vakcinu. Serum se odmah ubrizgava oko rane pacijenta i na taj način se direktno neutrališe virus. On se pravi od krvi dobrovoljnih davalaca koji su prethodno vakcinisani protiv besnila, tako da sadrže antitela. Nakon primanja seruma, pacijentu se daje i vakcina, obično u pet doza. Vakcina za nedelju dana stvori antitela.
