Izvor: Politika, 15.Okt.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojen Statut AP Vojvodine
U raspravi na jučerašnjoj sednici pokrajinskog parlamenta opozicija ponovila optužbe za separatizam, vlast odgovarala da ovaj akt integriše pokrajinu u ustavni sistem Srbije
Novi Sad – Posle celodnevne, na momente dramatične rasprave i u napetoj atmosferi, oko ponoći glasovima većinske koalicije u Skupštini APV, usvojen je novi Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine. Za usvajanje Statuta glasalo je 89 poslanika, 21 je bio protiv, a niko se nije uzdržao. Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokrajinskog parlamenta Šandor Egereši je saopštio da će usvojeni Statut biti odmah upućen Narodnoj skupštini republike Srbije na razmatranje. Jučerašnja sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine održana je sa samo jednom tačkom dnevnog reda: usvajanje Predloga statuta ove pokrajine koji je proteklih meseci bio glavna politička tema u Vojvodini, ali i preokupacija šire javnosti u Republici Srbiji.
Kao što su bile oprečne ocene o ovom dokumentu tokom javne rasprave, tako su i izlaganja govornika na jučerašnjem zasedanju parlamenta bila potpuno kontroverzna, od tvrdnje predlagača da je njegovo usvajanje „integracija Vojvodine u pravni sistem Republike Srbije, nakon što joj je pre skoro dve decenije oduzeta autonomija zbog nametnute, ali neodržive težnje da se napravi paralela sa Kosovom” do upozorenja opozicije da je reč o dokumentu ,,koji ruši Ustav Srbije pod lažnim plaštom evropejstva, pravi razdor među građanima republike i novu podelu Srba, sada u sopstvenoj državi”.
Obraćajući se poslanicima, predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić je najpre upozorio da „nekima uvek smetaju evropski principi i vrednosti, pogotovo zato što se ugrađuju u novi statut Vojvodine”.
– Uvek ćemo braniti svačije pravo, pa i pojedinih političara da kažu šta misle o tekstu novog statuta, ali ćemo pamtiti da oni nama nisu dali pravo da učestvujemo u javnoj raspravi o Ustavu Srbije – rekao je Pajtić.
On je ustvrdio da je sadržaj Predloga statuta prilagođen ne samo sadašnjem Ustavu Srbije nego i promenama koje su se dogodile u Srbiji u poslednje dve decenije. Po njegovim rečima, u pripremu novog statuta Vojvodine zato se i nije krenulo sa težnjom da se revitalizuje ono što je nepovratno prevaziđeno i istorijski promenjeno.
– Autonomija iz 1974. godine bila je autonomija u partijskoj državi i partijskoj ekonomiji. Mi to ne želimo. Zato smo se i trudili da buduća autonomija bude maksimalno funkcionalna u okviru savremenih aktuelnih društvenih procesa koji u Srbiji imaju većinsku podršku građana i bez kojih naša država ne može nadoknaditi bolno i tragično zaostajanje koje je doživela na prelazu dva milenijuma – rekao je Pajtić uz opasku da ,,nije problem Srbije u tome što ima jednu Vojvodinu nego je problem što ih nema više”, te da građani Vojvodine ovaj statut doživljavaju ,,kao jutro posle teške noći”, završavajući svoje obraćanje rečima: „Dobro jutro, Vojvodino!”.
Tvorcima Predloga statuta iz opozicije se najpre oštro suprotstavio šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić tvrdeći da je teška zabluda i podmetanje da je novi statut značajan doprinos integraciji i stabilizaciji Srbije.
– Istina je potpuno drugačija. Ovde je danas na delu dezintegracija i destabilizacija Republike Srbije. Mogu da se složim da je ovo istorijsko zasedanje Skupštine, ali ne zato što težite boljem životu građana, već točak istorije vraćate unazad. Građani Vojvodine su se već dva puta, 1918. i 1945. godine, izjašnjavali da žele da žive u Srbiji i ne vidim razlog što se ovo pitanje sada ponovo pokreće – rekao je Mirčić.
Reagovao je predsednik Skupštine APV Šandor Egereši, koji se suprotstavio tvrdnjama da u tekstu budućeg statuta ima ,,prerogativa države".
– Ne mogu da verujem da neki uporno ponavljaju tezu da neko ovim aktom postavlja temelje budućoj državi, jer je to netačno i neodgovorno. Predlog je u potpunosti prilagođen Ustavu Srbije, a republički parlament ostvaruje potpunu kontrolu nad njegovim sprovođenjem. Uostalom, novi statut proizilazi upravo iz obaveze naznačene u Ustavu Srbije da 90 dana nakon svog konstituisanja, Skupština APV mora da donese novi statut koji, međutim, stupa na snagu tek nakon izjašnjavanja o njemu u Narodnoj skupštini Republike Srbije – naglasio je Egereši.Međutim, predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija Borko Ilić je izneo potpuno drugačije mišljenje:
– Predlog statuta je protivzakonit i protivustavan, jednostavno zato što prevazilazi okvire Ustava kada je reč o nadležnostima pokrajine. Iako to izričito ne piše, apsolutno je jasno da ovaj akt daje Vojvodini zakonodavnu vlast, a to, pored ostalog, čini suštinu predloženog statuta, čime se uvodi pravni haos u ustavni poredak Srbije. Time se otvara i mogućnost za konstantne sukobe između izvršne vlasti Vojvodine i izvršne vlasti Srbije, jer neće se uvek iste stranačke koalicije istovremeno naći na vlasti i u republici i u pokrajini – skrenuo je pažnju Ilić.
Šef koordinacionog tela vladajuće koalicije Dragoslav Petrović skrenuo je pažnju da su takva tumačenja pogrešna, jer je Predlog statuta napisan strogo u ustavnim okvirima, a donet je na demokratski način: javna rasprava je vođena u 38 od 45 opština u Vojvodini, a na prvobitni tekst nacrta stiglo je 135 sugestija i predloga od kojih je 68 ugrađeno u konačnu verziju Predloga statuta.
Najveći deo popodnevnog i noćašnjeg zasedanja protekao je u razmatranju amandmana opozicionih stranaka na tekst Predloga statuta. Poslanička grupa DSS-Nova Srbija podnela je 68 amandmana, ali nije prihvaćen nijedan. Srpska radikalna stranka podnela je 33 amandmana, a prihvaćen je tek jedan predlog koji se tiče izmene 11. člana ovog akta koji propisuje tretman imovine AP Vojvodine.
S. Živković
----------------------------------------------
(Ne)regularnost sednice
Milorad Mirčić je upozorio predsednika Skupštine APV da je sednica neregularna, jer pravo odlučivanja ima i „grupa građana koja ilegalno učestvuje u njenom radu”, misleći pri tome na četiri bivša poslanika SRS-a, izabrana po proporcionalnom sistemu, koji su u međuvremenu prišli novoj stranci Tomislava Nikolića, a zadržali poslaničke mandate koje su osvojili kao kandidati radikala.
----------------------------------------------
Sporno predstavništvo u Briselu
Jedan od pisaca teksta Predloga statuta, Tamaš Korhec, pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine, ukazao je da se zlonamerno ili iz neznanja manipuliše odredbama o međuregionalnoj saradnji, odnosno mogućnošću otvaranja predstavništva Vojvodine u Briselu.
„Tamo svoja predstavništva ima oko 300 evropskih regija, ne zato što žele da se otcepe od svojih država, već zato što se u Briselu odlučuje o najvećem delu podsticajnih sredstava koja dodeljuje Evropska unija”. Na primedbe da Novi Sad ovim aktom dobija status glavnog grada Vojvodine, Korhec je rekao da sličnih primera ima u nekoliko evropskih regija (Južni Tirol u Austriji, Katalonija u Španiji), a da niko ne dovodi u pitanje da je Beograd glavni grad države Srbije, čiji je sastavni deo i Vojvodina. Neki poslanici su, međutim primetili da je reč o pokrajinama sa separatističkim težnjama.
[objavljeno: 15/10/2008]
