Izvor: Blic, 01.Dec.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnik hapšen zbog politike
U Pečuju, jednoj od tri evropske kulturne prestonice ove godine (uz Esen i Istanbul), proteklog vikenda je u srpskoj kapeli najpre održan pomen slikaru Petru Dobroviću, povodom 120 godina od rođenja, zatim jednodnevni simpozijum o njegovom delu sa projekcijom filmova čiji su autori Miroslav Krleža i prof. Lazar Trifunović, i otvorena izložba našeg slavnog moderniste s delima iz Galerije Matice srpske u Novom Sadu i jednim pozajmljenim, manje poznatim remek-delom iz pečujskog Muzeja „Janus >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Panonijus“.
Time su u Pečuju zapravo počeli Dani srpske kulture.
Izložba Petra Dobrovića iz kolekcije Galerije Matice srpske, koja traje do 11. decembra, obuhvata deset slika i deset crteža, među kojima je i „Portret mladića" iz fonda pečujskog muzeja.
- Pečuj i Novi Sad, dva pobratimljena grada, povezuje pre svih Petar Dobrović. U Pečuju je slikar rođen i neko vreme je živeo, a u novosadskoj porodici Hadži je, pak, upoznao svoju životnu saputnicu Olgu. Njihova ljubav počela je njenim oduševljenjem slikama koje je sa sobom doneo. Čitavog života Olga je pedantno brinula o muževljevom delu ostavivši dokumentaciju dragocenu za istraživače. Sa Maticom srpskom, međutim, Dobrović nije bio oduvek u najboljim odnosima. U jednom pismu otvoreno negoduje što Matica propagira da joj siromašni umetnici poklanjaju dela umesto da ih otkupljuje. „Nama nisu potrebni muzejski anahronizmi, već ljudi koji stvaraju danas za sutra", citirala je Dobrovića Tijana Palkovljević i podsetila da Galerija Matice srpske danas poseduje 63 Dobrovićeva dela od kojih je desetak od izuzetnog značaja.
Petar Dobrović svojim delom nije zastupljen samo u muzejskim zbirkama u Pečuju, Novom Sadu i Beogradu, već i Zagrebu, Rijeci, Splitu i Dubrovniku. Kako je na mini simpozijumu primetio Đerđ Varkonji, kad god se istražuje period između dva rata, neminovno se naiđe na ime Petar Dobrović, jer on nije bio samo veliki umetnik već militantni zagovornik rešenja srpskog pitanja u Baranji, zbog čega je i uhapšen. I danas mnogi pamte njegove reči: „Došao je trenutak da objavimo svetu da hoćemo da budemo gospodari sopstvene sudbine i da proglasimo mađarsko-srpsko-baranjsku republiku".
- Bez obzira na to što je republika trajala samo nedelju dana, dok nisu stigle Hortijeve kontrarevolucionarne trupe, Dobrović je kao i drugi mađarski revolucionari morao da emigrira. Tadašnje mađarske vlasti osudile su ga u odsustvu na smrt. U Pečuj (i Baranju) gde je imao prvu samostalnu izložbu 1912. više se za života nije vratio - podsetila je Žana Gvozdenović, viši kustos MSU.
Petar Dobrović je verovatno jedini umetnik u istoriji koji je (jednoglasno) izabran za predsednika jedne republike.
Spomenici Kulture i umetnosti u pečuju
- 150.000 stanovnika sakupilo milion evra da bi od jednog američkog kolekcionara otkupili dela svog najčuvenijeg umetnika Viktora Vazarelija
- Za Koncertnu dvoranu „Žoltan Kodaj" čije je svečano otvaranje 14. decembra, EU dala 5,5 miliona evra
- Od 2005. kada je prihvaćeno da Pečuj bude kulturna prestonica Evrope u 2010. godini, izgrađen autoput do Budimpešte (oko 200 km)
- Po najsavremenijim muzeološkim načelima zaštićena Septifora (Sedmolist), ranohrišćansko gradsko jezgro u centru, na listi Svetske baštine od 2000. godine
- Pri kraju renoviranje Žolnajeve četvrti (čuvene fabrike fine keramike)
- Završena restauracija tri od četiri tornja katedrale
Srbi u Baranji
- U Pečuju danas ima oko tri stotine Srba
- U Mohačkoj bici učestvovao je srpski pešadijski puk (1.000 vojnika)
- U Baranji ima devet srpskih crkava, u Pečuju je kapela
- Srbi treba da sakupe 15.000 evra za postavljanje temelja srpske crkve i muzeja u Pečuju
