Izvor: Blic, 03.Dec.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učenicu ismevali vršnjaci zbog jeftine jakne
Novi Sad - Nakon što je uplakana došla kući iz škole gde su je drugarice iz razreda ismevale jer na sebi ima jaknu kupljenu u prodavnici s kineskom robom, osmogodišnja I. M. je nedavno otkrila šta znači reč „snobizam". Činjenicu da deca sa sedam, osam godina već uveliko znaju da prepoznaju robne marke, najnovije modele mobilnih telefona ili patika, pedagozi i psiholozi ocenjuju kao „loš start" u vaspitanju, navodeći da se kod dece tako razvija predrasuda zbog koje, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odrastu, neće ceniti ljude po tome šta su i kakvi su, već šta imaju.
- Vaspitanje u kojem se akcenat daje na materijalno kod dece stvara pogrešan sistem životnih vrednosti. A time deca treba da se rukovode kroz ceo život. Snobizam se viđa svakodnevno, on je zastupljen u kolektivnoj svesti i očekivano je da ga deca prepisuju, imitiraju - objašnjava Srećko Lazić, psiholog u Osnovnoj školi „Prva vojvođanska brigada".
On ne spori da postoje roditelji koji svesno usađuju deci materijalizam kao pozitivnu osobinu, jer su i sami takvi, ali napominje da ima i onih koji to nesvesno rade.
- Deca imitiraju ono što vide u svom domu ili okolini. Oponašaju roditelje, a samim tim i njihove stavove. Deci se ne sme zameriti, jer su kroz takvo vaspitanje zapravo uvereni da se rukovode ispravnim sistemom vrednosti - upozorava Lazić, ističući da su etika i ljubav važniji od svake materijalne vrednosti.
Suočena sa uplakanom ćerkom, Novosađanka Jovana M. joj je tog dana, pored reči „snobizam", otkrila da postoji i „markirana garderoba". Takođe joj je objasnila da za takvu odeću u njihovoj porodici nema novca.
- Nisam od onih mama koje svoju decu žele da zaštite od svega neprijatnog u životu. Oni znaju da postoje dobri i manje dobri ljudi, od malena su naučeni da moraju da budu pristojni i pažljivi prema drugima. Međutim, nisam očekivala da ću ćerku tako rano morati da učim da se ljudi ne vrednuju po tome u čemu su, već kakvi su - kaže Jovana M.
Ona, njen suprug i dvoje dece žive u prosečnoj novosadskoj porodici, u kojoj se vodi računa o novcu. Deca su joj, kaže Jovana, obučena najnormalnije, kao i većina njihovih vršnjaka.
- Iskreno, sve i da su nam materijalne mogućnosti drugačije, ne bih svoju decu oblačio po ekskluzivnim prodavnicama, gde je većina garderobe precenjena. Zar nije normalnije da jaknu moje osmogodišnje ćerke, umesto brend neke preskupe firme, krasi lik Diznijevog junaka? - smatra otac I. M., napominjući da na ovaj način vaspitava i svoju decu.
Pedagog u OŠ „Dositej Obradović" Biljana Orlović ima objašnjenje i za to što neki roditelji postupaju drugačije.
- Pojedini roditelji, koji nisu imali lako detinstvo, žele da detetu priušte sve što sami nisu imali, što često ume da dovede do preterivanja. Jednostavno, deci treba objasniti da postoje ljudi različitih materijalnih mogućnosti, ali im uvek treba istaći da materijalni status ne utiče na kvalitet čoveka - kaže ona. Napominjući da je u par situacija skretala roditeljima pažnju upravo na ovu temu, Orlovićeva ističe kakva je zapravo realna slika među novosadskim porodicama.
- Malobrojna su deca koja su obučena u markiranu garderobu. Nama se u školi mnogo češće događalo da dete ne dođe na časove jer bukvalno nema šta da obuje - ističe Biljana Orlović, napominjući da se u ovoj školi izuzetno vodi računa o tome da se sva deca osete socijalno prihvaćenim.
Kako bi umanjili materijalne i socijalne razlike među učenicima, u školi „Dositej Obradović" već godinama, jednom godišnje, održava se akcija „Drug za druga". Tada se prikupi znatna količina garderobe koja se zatim deli siromašnijim učenicima. Ali, i tada se misli na dostojanstvo učenika.
- Uvek vodimo računa o tome da učenik koji je dao svoju garderobu ili obuću ne pohađa isti razred sa učenikom kojem će se ona dodeliti - kaže Biljana Orlović.
Postaju asocijalni i nesigurni u sebe
Deca koju vršnjaci ismevaju zbog očiglednih socijalnih razlika često dugo osećaju posledice.
- Njihovo samopoštovanje se u tim situacijama strahovito potkopava, postaju asocijalna i nesigurna u sebe. A ako su konstantno izložena podsmehu, mogu se naći u pravom socijalnom paklu - upozorava psiholog Srećko Lazić.
