Izvor: Press, 11.Avg.2010, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uče srpski da bi nas bolje upoznali
Na letnjoj školi srpskog jezika u Novom Sadu 64 polaznika iz 27 zemalja na intenzivnom kursu usavršavaju srpski jezik i upoznaju se s našom kulturom
Letnja škola srpskog jezika na Univerzitetu u Novom Sadu i ove godine je u okviru specijalnog letnjeg kursa primila polaznike sa tri kontinenta. Ovog leta su na intenzivnom letnjem kursu 64 studenta iz 27 zemalja Amerike, Evrope i Azije, a škola koja traje već 16 godina svojim polaznicima omogućuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da pored jezika nauče što više i o istoriji Srbije i Vojvodine, njenoj kulturi i umetnosti.Većina se već solidno sporazumeva na srpskom jeziku. Naravno, najveći problem su im padeži. Osećaju to i sami, pa se ispravljaju dok govore.
- Radi se o tronedeljnom intenzivnom kursu koji je za prethodnih 15 godina stekao popularnost u svetu, kako među decom naših ljudi koja su rođena u inostranstvu i nisu naučila srpski, tako i među stranim studentima koji hoće da nauče jezik i da se bliže upoznaju sa kulturom, istorijom i običajima. Ovo je najintenzivniji mogući kurs, pošto pre podne imaju pet časova iz srpskog jezika, a po podne predavanja iz istorije, kulture, ekonomije... Takođe, idu na hor i folklor, a jednom nedeljno gledaju neki srpski film - kaže lektor na Filozofskom fakultetu Biljana Babić.
Mehler: Kad nemaš Kosovo, nemaš ni ponos
Među studentima je veliki broj onih koji su ranije već dolazili, i nakon prvog iskustva žele da dođu ponovo. Među njima je Daniela Mehler iz Nemačke, doktorant na univerzitetu u Jeni. Ona u Novom Sadu priprema doktorat o tome koliko srpski političari rade na suočavanju sa prošlošću.
- Bila sam više puta kao turista, a pre četiri godine sam bila takođe na letnjoj školi. Tada sam u jednoj nevladinoj organizaciji istraživala sudbinu srpskog identiteta. Mladi Nemci ne znaju mnogo o jugoistočnoj Evropi, a mene je zainteresovao odnos srpskih političara prema prošlosti, odnosno devedesetim godinama prošlog veka. Primetila sam da srpski političari različito pričaju o istoj stvari običnim ljudima u Srbiji i političarima u Evropi i svetu. Zanimalo me je koji je njihov motiv za potpuno dve različite priče o istoj stvari iz bliske prošlosti. S tim je u bliskoj vezi pitanje srpskog identiteta. Srbija je tokom prethodne dve decenije ocrnjena, a danas ima problem sa identitetom. Danas, kada više nemaš Kosovo, na neki način nemaš ni ponos, šta onda da pričaš strancima, kako da im se predstaviš? To su pitanja koja hoću da proučim. Do sada sam čitala literaturu na engleskom i nemačkom, a ovde sam došla da čitam šta je o tome napisano na srpskom, da vidim koliko je elita spremna da se suoči sa prošlošću - kaže Daniela.
Goldštajn: Vidi se da je Novi Sad grad kulture
Poljak Piotr Goldštajn je drugi put u Srbiji, a a doktorant je u Mančesteru. I on priprema doktorat, a tema su razlike nevladinih organizacija u Novom Sadu i Mostaru.
- Hteo sam da vidim kakav uticaj razvoj civilnog društva ima na obične ljude, na njihove živote, a Novi Sad i Mostar koristim kao dva potpuno različita modela. Za Zapadnu Evropu ceo prostor bivše Jugoslavije je ista stvar, ali su ovi gradovi zapravo dosta različiti. Oba grada imaju reke, mostove i kulturu, ali tu prestaje svaka sličnost. Mostar je podeljen grad koji se još nije oporavio od rata, pa, recimo, još nema bioskop. I to je tamo političko pitanje. S druge strane, Novi Sad je grad kulture, i to se vidi u prvom satu boravka - ocenjuje Piotr.
Među polaznicima je još jedan naše gore list - Simon Spasojević, čiji je otac iz Sarajeva. Ipak, pošto je njegova majka Nemica, u kući ne govore srpski, pa mu je letnja škola jedinstvena prilika da ga nauči, i smatra da mu to može biti i od praktične koristi.
- Dolazim svake druge godine, pošto imam rodbinu u Novom Sadu i u Bosni. Znam dosta srpskih reči, ali pravim mnogo grešaka, a ovde se uči gramatika. Studiram mašinstvo i mislim da će narednih godina, kada politička i ekonomska situacija u Srbiji bude bolja, ova zemlja biti privlačna za brojne nemačke firme. A sa diplomom srpskog jezika na konkursu ću imati dobre šanse, pa možda dođem ovde da živim - kaže Simon.
.jpg)
