Izvor: Press, 18.Maj.2010, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za božjom česticom
Novosadski gimnazijalci putem video-linka razgovarali sa naučnicima iz Cerna koji su pokušali eksperimentalno da izvedu mini-verziju Velikog praska
Učenici novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj" juče su prvi u Srbiji imali jedinstveni priliku da na Prirodno-matematičkom fakultetu putem video-linka razgovaraju sa naučnicima iz Evropskog centra za nuklearna istraživanja u Ženevi, poznatijeg kao Cern. To je grupa naučnika koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << krajem marta uspela da izazove prvi sudar subatomskih čestica pri rekordnoj energiji u pokušaju da stvore mini-verziju Velikog praska, koji je doveo do nastanka svemira.
Osmoro najboljih učenika te gimnazije bilo je veoma radoznalo, a najviše ih je zanimao Higsov bozon ili „božja čestica" o kojoj se tako mnogo govori. Postavljali su pitanje o antimateriji, zatim o tome kako funkcioniše taj prsten - akcelerator, koliko energije se troši, da li može da se stvori crna rupa, ali su hteli da znaju i kako žive naučnici u Cernu, koliko zarađuju...
Naučnici su bili raspoloženi da odgovore na svako pitanje i to sa puno entuzijazma. Mik Stor, jedan od glavnih naučnika koji je zaposlen u Cernu, bio je spreman da učenicima objasni i najmanju sitnicu. Pričao je jezikom razumljivim za srednjoškolce i dao neka njima bliska poređenja kako bi bolje razumeli komplikovanu materiju.
Čitali o Cernu
Učenik trećeg razreda Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj" Miloš Katanić je za Cern čuo nedavno, a poslednjih meseci se više zainteresovao za tu temu.
- Voleo bih i da vidim sve to uživo, jer je reč o pravom čudu nauke. Mene je zanimalo zašto su ti sudari važni za nauku i kakvu ćemo konkretnu korist imati od toga. Oni su mi odgovorili da tačno ne znaju koji je krajnji rezultat, ali da osećaju da će nešto dobro da nastane iz svih tih eksperimenata. To bi moglo da bude važno za čovečanstvo i civilizaciju - rekao je Katanić.
Njegov vršnjak Igor Šćekić se dobro pripremio za konferenciju.
- Za Cern sam saznao iz knjige Dena Brauna „Anđeli i demoni", koja je objavljena malo pre greške zbog koje su na neko vreme zaustavljeni eksperimenti. Sve to me je zainteresovalo pa sam počeo da čitam na internetu sve o Cernu, antimateriji, bozonu... Sada sam dobio priliku i da razgovaram sa ljudima koji su direktno uključeni u taj projekat. Zamišljao sam da ću na ekranu videti neke ozbiljne ljude u odelima i sa kravatama, ali su oni opušteni, više liče na neke otkačene naučnike koji vole svoj posao - priča Šćekić.
Imamo talentovane naučnike
Konferenciju je na Prirodno-matematičkom fakultetu organizovala Elvira Đurđić, apsolvent departmana za fiziku. Ona je u oktobru prošle godine bila u poseti Cernu u sklopu programa posete deset nastavnika fizike iz cele Srbije.
- Tada sam se upoznala sa naučnicima koji su hteli da nastavimo saradnju, pa u okviru tog dogovara i radimo ove konferencije za srednjoškolce. Juče su učenici novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj" prvi iz Srbije imali priliku da razgovaraju sa naučnicima, a uskoro bi trebalo da i učenici drugih škola u Novom Sadu, a kasnije i ostalih gradova Srbije pričaju sa eminentnim naučnicima koji rade u Cernu. Sa učenicima su razgovarali Mik Stor iz Velike Britanije i Sanja Damjanović iz Crne Gore - kaže Đurđić.
Ona smatra da naučnici u Srbiji ne zaostaju mnogo za onima iz Cerna, pre svega jer imamo mlade ljude koji hoće da rade tamo, a i oni tamo traže mlade koji su spremni za velike eksperimente. Naučnici u Cernu razmišljaju dugoročno, jer će sledeći veliki akcelerator biti izgrađen tek posle 2020. godine, pa je važno da se već sada obrazuju mladi ljudi koji će raditi u budućim timovima za lov na antimateriju.
