Izvor: Radio 021, 18.Jul.2016, 07:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji sve manje žena doji
Broj žena u Srbiji koje u prvih šest meseci posle porođaja svoje bebe hrane isključivo dojenjem u poslednjih pet godina pao je sa 15 na 13,7 odsto.
Tek svaka sedma majka hrani bebu samo svojim mlekom, a nešto manje od polovine porodilja doji svoju bebu uz dodatak formula, rezultati su istraživanja Unicefa za proteklu godinu.
Blagodeti koje od dojenja imaju i mama i beba ništa ne može da zameni, ali poražavajuća činjenica je da i pored toga veoma mali broj žena >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u Srbiji to i čini.
Koliki značaj dojenje ima za bebu govori i to što Američka akademija za pedijatriju preporučuje da majčino mleko treba da bude osnovna hrana deci do kraja prve godine života, pa i nakon toga, dok Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine, pa i posle toga.
Estetika kao prepreka
Zašto onda tako malo žena u Srbiji doji? Najveći razlog, prema rečima psihoterapeuta Zorana Milivojevića, jeste estetski. Pored raznih predrasuda, manjka informacija, ovo je, nažalost, najveća prepreka kod mladih majki da svojoj bebi pruže najbolju osnovu za dalji život.
"Prisutan je strah da će žlezda, to jest dojka, da hipertrofira i da se kasnije opusti. A jedan od imperativa kod žena u Srbiji, kao i svuda, jeste da budu lepe i privlačne. Treba nakon porođaja srediti i stomak, vratiti staru kilažu...", priča dr Milivojević.
On dodaje i da te žene imaju jasan stav i namerno ne žele da doje, a svemu tome doprinosi i agresivna kampanja kompanija da je dohrana skoro ista kao majčino mleko.
"S druge strane, tu su i one žene koje imaju nesvesni otpor prema dojenju. One svesno žele, ali istovremeno nesvesno i ne žele da doje, pa se sve zakomplikuje, dojke se upale, nestane im mleko...", kaže Milivojević.
Dojenje važno za imunitet
Prema rečima lekarke opšte prakse, dr Nevenke Dimitrijević, priroda je sve uredila tako da majčino mleko sadrži sve gradivne materije u potrebnom odnosu (ugljene hidrate, masti, belančevine, minerale i vodu), koje su bebi neophodne za rast i pravilan razvoj.
"Pored toga, sisanjem se obezbeđuje prisustvo pasivnog imuniteta na neke bolesti koje je majka preležala, a beba razvija i emocionalni odnos bliskosti sa majkom", kaže dr Dimitrijević.
Ipak, najznačajnija praktična prednost dojenja jeste činjenica da se dete hrani direktno sa izvora, pa su tako ispunjeni osnovni higijenski uslovi pri ishrani.
Opširnije o ovoj temi možete pročitati na sajtu Blica.
Autor: Blic
