Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Novom Sadu roker, u Njujorku noćni taksista
Bivši frontmen nekad popularnog benda „Love Hunters" Milan Mumin većini Novosađana je poznat kao muzičar koji i danas ima uspešnu solo karijeru. Međutim, stanovnici Njujorka, grada u kome živi od 2004. godine, znaju ga uglavnom kao taksistu.
Godine vožnje po njujorškim ulicama Milanu Muminu bile su dovoljna inspiracija za novi album „Asthma Sky" čiji se izlazak očekuje ovih dana.
- Nije lako biti taksista u Njujorku. Za početak, moraš da imaš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zelenu kartu i da prođeš obuku. Danas to nije toliko opasan posao kao nekada, jer je bivši gradonačelnik Rudi Đulijani zaveo red. Instruktor mi je pričao da je, do pre desetak godina, svakodnevno išao na sahranu nekog od kolega, jer su taksisti bili česta meta pljačkaša. Njujork je danas jedan od bezbednijih gradova u Americi - priča Mumin.
On dodaje da mu taksiranje omogućava pristojnu zaradu, a radno vreme je fleksibilno, pa može da uskladi poslovne obaveze sa obavezama prema svirkama i posetama Novom Sadu.
Šokirao Anu Stanić
- Subotom su najveće gužve i po pravilu ima najviše posla. Tako su me jedne subote na Drugoj aveniji zaustavila dva momka i devojka koja je ličila na Anu Stanić. Kada su ušli, video sam da to jeste ona, pogotovo zato što su odmah progovorili na srpskom. Pošto se dobro poznajemo, obradovala se, ali prvo je rekla da samo što je šlog nije drmnuo - priseća se Milan Mumin.
- Uvek radim noćnu smenu, a ona traje od 17 sati do 5 ujutru. Pošto Njujork nikad ne spava, uvek ima dosta posla. Danas se taksijem vozi ko stigne. Nekad je to bila privilegija bogatijih, a sada je pristupačan svima. Za američke uslove vožnja je jeftina jer košta u proseku desetak dolara. S obzirom na naseljenost i broj automobila, saobraćaj je odlično organizovan, pa se nije teško snaći. Jedino za ulice u Bruklinu koristim GPS i on me uputi na pravu adresu - kaže poznati muzičar.
Za volanom taksija, priča Mumin, najčešće su Pakistanci i Indijci, a postoji nekoliko pravila koja važe među starim njujorškim taksistima - izbegavaj vožnju u Bruklin, ne primaj kreditne kartice i „obojene".
- Ima dosta rasne diskriminacije, pre svega kod starijih kolega. Čak mnogi crnci taksisti ne pristaju da voze crnce, ali ja vozim sve. Ipak, nikad nisam imao većih neprijatnosti. Reč je uglavnom o kulturnim ljudima, a nekoliko problema sredio sam na svoj način - kaže Mumin.
Kako objašnjava, u Njujorku on vozi mušterije na kakve novosadski taksisti još nisu navikli.
- Bude tu raznih ljudi. Neki te spopadaju, neki neće da plate već pokušavaju da pobegnu, pa moram da ih vijam... Jedna od najlepših anegdota bila je kada mi je u taksi ušla dobra riba, tako je delovalo u retrovizoru - lepa zadnjica, noge, štikle, a onda kada je sela na zadnje sedište video sam da ima bradu. E, takvu klijentelu, između ostalog, ja vozim. Za to valja imati prilično liberalne poglede na svet, ali ja sam bio liberalan kad sam otišao, pa nisam ima problem da prihvatim takav svet - objašnjava Milan Mumin.
