Izvor: Radio 021, 05.Okt.2020, 08:06

U Novom Sadu aktivno više od 3.200 gradilišta, u zgradama najbrojniji stanovi od 60 kvadrata

U Novom Sadu trenutno radi 3.285 gradilišta, podaci su Ministarstva građevinarstva, sraobraćaja i infrastrukture.

U Srbiji je otvoreno više od 62.000 gradilišta, 16.000 više nego u istom periodu prošle godine, a u drugom kvartalu 2020. godine broj zaposlenih veći je za 10 odsto nego u istom periodu prošle godine.

Najviše je aktivnih gradilišta u Beogradu (5.523) i Novom Sadu (3.285), kažu u Ministarstvu, a prenosi Blic.

Iskustva kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << iz ovog sektora i podaci Republičkog geodetskog zavoda govore da pandemija nije u velikoj meri uticala ni na promet, ni na cene. Značajan udar osetio se kada je radna snaga u pitanju, piše poslovni portal eKapija.

Za prvih sedam meseci 2020. godine, iako je pandemija u toku, izdato je 10.846 građevinskih dozvola, što predstavlja približno jednak broj u odnosu na 2019. godinu kada je za isti period izdata 11.101 građevinska dozvola. Udeo građevinarstva u BDP-u u 2019. godini bio je 5,7 odsto.

"Danas je građevinarstvo glavni oslonac privrednog rasta i verujemo da će tako biti i u godinama ispred nas, jer nas očekuju novi veliki projekti vredni milijarde evra", kažu u Ministarstvu.

Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da je pandemija pokazala da Srbija mora što pre da "obnovi" domaću radnu snagu, s obzirom na to da je zbog zatvaranja granica bilo otežano dovođenje radnika iz inostranstva.

"Prosek godina u građevini je blizu 60 godina i to mora da se promeni, jer ne da neće imati ko da gradi, nego neće imati ni ko da održava izgrađene objekte. Najviše radnika kod nas je bilo iz Severne Makedonije, Republike Srpske, Turske i Indije, i kada oni nisu mogli da dođu u Srbiju, nedostajalo nam je radne snage", kaže Rodić i dodaje da se to najmanje videlo na projektima u kojima je država investitor, jer tu koristimo maksimalne kapacitete, međutim, kod individualnih investitora to se osetilo.

Turbulencije na tržištu osetila je i industrijska proizvodnja, jer je u jednom trenutku stao izvoz.

"Stao je izvoz cigala, crepa, drvne industrije, nagomilale su se zalihe i te su pare zamrznute. Pokazalo se da moramo što više da se orijentišemo na domaću proizvodnju i domaće kapacitete", smatra Rodić.

Ipak, navodi da je građevinski sektor najveći potencijalni izvoznik i treba da bude nosilac rasta.

"Građevinska industrija nisu samo zidari, tesari i armirači, nego 50 industrijskih grana, građevinska hemija, mašinska, elektro, drvna, čelična industrija, kao i proizvođači sofisticirane opreme. Kada se to pokrene, onda je cela privreda jedne zemlje na nogama. Prema našim procenama, učešće građevinske industrije u BDP-u je više od 30 odsto i to je ogromna snaga", govori Rodić.

Šta se najviše gradi 

Od ukupnog broja izdatih dozvola, 74,03 odsto izdato je za zgrade, a 25,97 odsto za ostale objekte. Ako se posmatraju samo zgrade, 64,92 procenta se odnosi na stambene, a 35,08 odsto na nestambene zgrade, dok se od ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove - 62,87 odsto.

Prema izdatim dozvolama ukupno je dozvoljena izgradnja 15.600 stanova. Ukupna površina odobrena izdatim građevinskim dozvolama je 1.103.540 m2, što dovodi do prosečne veličine stambene jedinice od 70,74 m2.

Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 8,87 odsto biće izgrađeno u objektima sa jednim stanom, prosečne površine 142,62 m2, zatim 1,8 odsto u zgradama sa dva stana, prosečne površine 104,05 m2 i 88,88 odsto u zgradama sa tri i više stanova gde će prosečna površina biti 63,62 m2.

Šta se najviše prodaje

U izveštaju sa tržišta nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda za prvih šest meseci navodi se da je u Srbiji u tom periodu broj prometa u odnosu na isti period prošle godine opao za 14 odsto, a broj prometovanih nepokretnosti za 13 odsto, dok je količina novca na tržištu opala za osam procenata u ukupnom iznosu prometa od 1,7 milijardi evra. Iz toga proizilazi da su u prometu bile skuplje nepokretnosti.

U izveštaju se navodi da je prosečna cena stanogradnje za teritoriju Srbije u prvom polugodištu 2020. za starogradnju 997 evra po metru kvadratnom, a za novogradnju 1.337 evra za metar kvadratni, dok je u prvom polugodištu 2019. godine za starogradnju trebalo izdvojiti 950 evra/m2, a za novogradnju 1.320 evra/m2.

Kada je reč o načinu plaćanja, stanovi su u prvoj polovini 2020. godine plaćani gotovinom u 67 odsto u odnosu na 33 odsto plaćanih iz kreditnih sredstava. Poređenjem sa istim periodom prethodne godine za pet odsto je više stanova plaćeno iz kreditnih sredstava.

Na tržištu nepokretnosti je u prvoj polovini 2020. godine sačinjeno 40.884 ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koje je kroz Registar cena nepokretnosti obradio Republički geodetski zavod.

Broj ostvarenih kupoprodaja je za 14 odsto manji u odnosu na broj kupoprodaja iz prvog polugodišta 2019. godine. Broj prodaja stanova u novogradnji je za 12 odsto manji u odnosu na prvu polovinu prošle godine.

Najaktivniji mesec na tržištu nepokretnosti u prvom polugodištu 2020. godine je jun sa 10.288 kupoprodaja, što je za oko 20 odsto više u odnosu na jun prošle godine.

Posmatrano po regionima, najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, zatim na teritoriji Grada Beograda, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije i teritoriji južne i istočne Srbije.

U prvoj polovini 2020. godine na tržištu nepokretnosti najviše su učestvovali stanovi, građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, stambeni objekti, pomoćni objekti, garažni prostori i drugo. Značajno je povećan broj prodaja vikendica, koje u ukupnom obimu prometa učestvuju sa jedan odsto.

Autor: eKapija, Blic

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...