Izvor: Politika, 10.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Novi Sad sleću rode
U nedavno osnovanom Centru za vantelesnu oplodnju od 140 pacijentkinja petina ih je ostala u drugom stanju
NOVI SAD – U Vojvodini je, prema zvaničnim podacima, neplodno oko 17 odsto bračnih parova, što znači da broj kandidata za veštačku oplodnju dostiže čak oko 4.500! Više od 20 godina broj novorođenih je neuporedivo manji od broja umrlih stanovnika, tako da svake godine nestane ceo jedan grad od osam hiljada stanovnika poput, recimo, Sremskih Karlovaca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Zato su odluku o finansiranju programa vantelesne oplodnje u dva zdravstvena centra u Beogradu (Klinički centar Srbije i GAK "Narodni front") i jednom u Novom Sadu (Klinika za ginekologiju i akušerstvo) novosadski stručnjaci dočekali spremno. Podsetimo, na osnovu odluke Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, prema programu vantelesne oplodnje i kriterijumima koje je definisala republička stručna komisija, u ove tri ustanove biće obavljeno 1.000 pokušaja vantelesne oplodnje čije će troškove u celini finansirati državni budžet. Realizacija ovog programa počeće za koji mesec, a liste kandidatkinja se već prave.
Ova odluka posebno je obradovala stručnjake Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, jer su ovde i pre početka realizacije pomenute odluke već počele da sleću – rode. Naime, uporedo sa izgradnjom porodilišta koje je nedavno primilo prve porodilje, u okviru Klinike za ginekologu i akušerstvo u okviru ovdašnjeg kliničkog centra počele su rad i druge službe značajne za ovu oblast medicine.
Sredstvima koje je obezbedilo Izvršno veće AP Vojvodine nabavljena je najsavremenija laboratorijska oprema neophodna za realizaciju vantelesne oplodnje, kao i savremena laparoskopska i histeroskopska oprema koja je u potpunosti u funkciji.
Oprema se koristi u dijagnostici i lečenju bračne neplodnosti u okviru Klinike, gde funkcioniše Centar za vantelesnu oplodnju, i to u rekonstruisanom delu ove ustanove, sa ukupno 16 bolesničkih kreveta, savremeno opremljenom laboratorijom za vantelesnu oplodnju i salom za manje intervencije. Kroz ovaj program do sada je prošlo 140 pacijentkinja i, prema najnovijim informacijama, petina ih je zatrudnela, što je, smatraju stručnjaci, sasvim zadovoljavajući procenat. Bar za početak rada .
Važno je istaći da u Novom Sadu za pokušaj vantelesne oplodnje, koji prema odgovarajućim standardima, košta oko 300.000 dinara pacijentkinje i sada participiraju tek manji deo troškova laboratorijske obrade jajne ćelije i embriona, odnosno od 54.000 do 82.000 dinara. Veoma skupe lekove i ostale troškove finansiraju Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i ovdašnji klinički centar.
Profesor dr Milenko Bujas, načelnik Klinike za akušerstvo i ginekologiju i jedan od pionira vantelesne oplodnje još u "velikoj" Jugoslaviji, ukazuje da je obnavljanje programa u Novom Sadu utoliko značajnije što je u međuvremenu znatno porastao i procenat neplodnosti bračnih parova.
Odluka Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu došla je gotovo u poslednji čas, s obzirom na to da je u poznijim godinama kod žena manja i verovatnoća začeća, a mnogi koji žele potomstvo često nemaju sredstva ni za minimalnu participaciju.
U novosadskoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo program vantelesne oplodnje realizovan je neprekidno punih 12 godina, počev od marta 1989. godine. Začeto je oko 150 dece od kojih su najstarija već završila osnovnu školu.
Nakon sadašnje obnove ovog programa u Kliničkom centru u Novom Sadu potencijalni roditelji iz Vojvodine više neće morati da traže pomoć u mnogim inostranim zdravstvenim centrima, a i cena će biti višestruko niža nego u privatnim klinikama gde je od 3.000 do 4.000 evra.
Inače, u ranijem 12-godišnjem periodu, dok je ovde postojao program vantelesne oplodnje koji je realizovala ekipa stručnjaka na čijem je čelu bio, takođe, profesor dr Milenko Bujas, procenat uspešnosti iznosio je oko 30 odsto, što se smatra prilično uspešnim rezultatom. Međutim, i pored skromnijih početnih rezultata u Centru za vantelesnu oplodnju, u narednom periodu ovde očekuju znatno bolje efekte, zahvaljujući i kadrovskoj osposobljenosti i savremenoj opremi. Tome ide u prilog i okolnost da se poslednjih godina bračni parovi u mlađem životnom dobu odlučuju za prvo dete, što smanjuje i rizik od neplodnosti.
Slavoljub Živković
[objavljeno: 10.08.2006.]
