Izvor: Novine novosadske, 26.Jul.2012, 15:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tinejdžeri u kockarnicama – problem koji raste

Klinci ne mare za zakon, država ne radi ništa Dečaci od 15-16 godina uveliko imaju iskustva sa “slot aparatima” u kockarnicama, gde gube i dobijaju i po 25.000 dinara za veče. Time se hvale vršnjacima, pokazuju nove telefone i patike, a od roditelja uzimaju veće sume koje troše na kocku. Iako Zakon o igrama na sreću Republike Srbije izričito zabranjuje ulaz maloletnima u takozvane igračnice, tinejdžeri su zapravo i najbrojnija grupa koja se može videti za “slot aparatima”. >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske <<
Bilo da su novac dobili ili izgubili, sami odlasci u kockarnice za njih su velika stvar pa se svakog poslepodneva prepričavaju “ulovi” od prethodne noći i kuje strategija za narednu. – Al’ me je krenulo sinoć. Uključio sam 1.000 i dobio 6.000, ali sam u sledećoj izgubio. Sad idem kući da uzmem od keve 1.000 kinti, reći ću joj da je za pantalone, pa idem oko 10 sati – priča dečkić od oko 14 godina trojici svojih vršnjaka u gradskom
autobusu. Većina ovih mladih ljudi, osim igre i zabave, motiv nalazi u lakom i velikom dobitku, što se prepričava u društvu i pred devojkama.
– Jedan moj drug iz kraja je na 1.000, dobio 37.000 dinara i kupio nabudžen telefon i sve častio. To je pravi car! Igra svako veče i jedino se tako i uzimaju velike pare – dodaje još jedan od momaka u trojci, a putu ka Petrovaradinu…

“Za keš se uvek snađem”
U kockarnicama se mogu, prema rečima naših sagovornika, videti i devojke od 16-17 godina koje su tu za “sreću”, ali i zato što uživaju u uspehu svojih momaka na slotu ili ruletu. – Uzeo sam pre neku noć 25.000 dinara, ali lik nije imao da mi da. Pošto stalno dolazim, nije bilo frke pa sam od njega podigao 10.000 i otišao u tu istu kockarnicu u drugom delu grada. Malo pomalo, izgubio sam onih 14.000 koje sam imao kod njih pa sam onda vadio i od ovih 10.000 tako da sam na nuli. Snađem se ja uvek za keš nije to frka i sigurno nisam u minusu jer sam skontao neke cake. Radnim danima dolazim sam, ili sa drugom na sat-dva, a vikendom posle izlaska dođemo sa devojkama pa i njima bude ekstra – priča Tihomir T. (17). Najčešće igre kojima su opsednuti dečačići, u šta se polako ulazi već sa 12-13 godina, su su “slot aparati” i sportske kladionice, a pravilo je da tamo prvo odlaze iz znatiželje i dosade dok kasnije to kod većine prerasta u strast. Kockarnice sa popularnim aparatima sada niču na gotovo svakom ćošku Novog Sada pa zamenjuju bioskope, salone lepote, prodavnice i kafiće. Mesta na kojima se otvaraju su najčešće u blizini škola, na prometnim lokacijama poput Bulevara osobođenja, a ima ih baš u svakom delu grada po nekoliko. Šarene plastične folije prelepljene preko stakala i obezbeđenje na ulazu karakteristični su za svaku kockarnicu. Ovi prostori rade po celu noć i dostupni su svima za koje momci na vratima misle da imaju koji dinar ili “neku crvenu” u džepu. Ipak, iako Zakon o igrama na sreću striktno zabranjuje ulaz u kockarnice maloletnicima, ovde se oko jednog slot aparata redovno može videti po trojica dečkića od po 15-16 godina kako okušavaju svoju sreću.
U više navrata smo od države tražili sredstva za projekte prevencije patološkog kockanja i edukacije mladih ljudi u ovoj oblasti.Međutim, pokazalo se da je uvrežen stav društva, pa i nadležnih, da je to stvar pojedinca i porodice, te da svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke

Kockarnice nisu krive
Ipak, kako za Novine novosadske pojašnjava Ivana Pavlović iz Fonda “Herc” za prevenciju patološkog kockanja, isključivog krivca ne treba tražiti u vlasnicima kazina i kockarnica, jer ti objekti rade legalno. – Oni su dobili dozvolu od ministarstva, Uprave za igre na sreću, u zavisnosti od toga ko je nadležan za koju oblast. Na kockarnicama uredno stoje upozorenja da je mlađima od 18 godina zabranjen ulaz, tako da ne moramo previše ulaziti u oblast odgovornosti. Štaviše, zabranama generalno teško može da se spreči neki problem, pa se i na ovaj način teško postiže željeni efekat – udaljavanje dece od takvih mesta. Mnogo je važnija prevencija i edukacija u ovoj oblasti, ističe Pavlovićeva, dodajući da, nažalost, država baš i nema sluha za ovakve inicijative. – U više navrata smo od države tražili sredstva za projekte prevencije patološkog kockanja i edukacije mladih ljudi u ovoj oblasti. Međutim, pokazalo se da je uvrežen stav društva, pa i nadležnih, da je to stvar pojedinca i porodice, te da svako treba da snosi odgovornost za svoje postupke. Smatram da bi kampanje, poput brojnih koje imamo priliku da vidimo u vezi sa korišćenjem droga i alkohola, bezbednosti u saobraćaju i slično, imale mnogo više efekta, konstatuje naša sagovornica, koja apostrofira još jedan problem. – Izgleda da je problem i što se budžet dobrano puni na ovaj način, preko poreza koji plaćaju vlasnici kockarnica i organizatori igara na sreću. Možda je i to jedan od razloga što se ovom, rastućem problemu, ne posvećuje neophodna pažnja, rezignirana je Ivana Pavlović.

Ako ne može uživo, može onlajn
Pomenuli smo da zakon zabranjuje kockanje maloletnicima, ali smo svedoci da mladi uvek pronađu neku “rupu” u toj zabrani, odu i bez problema troše novac, zadužuju se i ulaze u dubiozu. Pritom, uz kladionice, kockarnice, kazina, sve je više zastupljeno i onlajn kockanje. Tu je stvar još lakša. Dovoljno je da neko od prijatelja, ko ima 18 godina, otvori nalog i prijavi se u neki Internet kazino, i preko njega maloletnici mogu da se kockaju bez problema. U Fondu “Herc” navode da je mala razlika u zrelosti starijih maloletnika i onih koji su prešli legalnu granicu starosti. –  na 21 godinu, jer tu dolazi do većeg sazrevanja mladih ljudi. S druge strane, godine, nažalost, nisu toliki problem, koliko široko nerazumevanje i neprepoznavanje ove tematike. Roditelji često smatraju da je u pitanju trenutni hir, ili slabost, a teško je utvrditi da su mladi ušli u patološko kockanje. Prvi pokazatelji su kada dete počne da krade vredne stvari ili novac iz kuće. Sledeći korak je pozajmljivanje od prijatelja, a onda i od
zelenaša. Tu onda počinju ogromni problemi za celu porodicu, kaže Ivana Pavlović. Način na koji se ljudi bore protiv kockanja često je pogrešan. Vraćanjem dugova se problem ne rešava već se produbljuje. Kockar će vas moliti, obećavati, biće spreman da se zakune u sve na svetu da više neće da kocka ukoliko mu pomognete. On to tako i misli u tom trenutku jer je umoran od laži, manipulacija, pritisaka zajmodavaca, od kamata i ko zna čega sve ne. Neke od izjava koje definitivno ukazuju na patološki problem su: “Nisam ja lud pa da se lečim!”, “Ja ne igram kao drugi, ja
se kontrolišem”, “Kladionica nije kocka”, “Svi to rade”. Ivana Pavlović je pozvala sve koji imaju ovakav problem da se obrate Fondu “Herc”, preko njihovog sajta www.kockanje.org, ili telefonom, na broj 063-342-321.
Ivana Kupek
Foto: Aleksandar Kamasi
Zabranjeno za mlade ispod 18 godina
Zakon o igrama na sreću u članu 49 propisuje da “Uslove za ulazak u prostorije
igračnice određuje priređivač, ali ulazak u igračnice dozvoljen je samo punoletnim licima
uz obavezu priređivača da obezbedi trajnu bazu podataka (lični broj ili broj pasoša,
datum i vreme ulaska i izlaska iz igračnice i dr.).”

Roditelji “podržavaju” kockanje
- Problem su i roditelji koji, dokazuju istraživanja, u 70 odsto slučajeva svesno
podržavaju početak kockanja, a nebrojeni su slučajevi u kojima se prvi put na ovakva
mesta i odlazi u pratnji oca. Oni su čak i ponosni kada dete dobije neki dinar pa ne
moraju da brinu o užini te nedelje. Čim dete počne da se povlači u sebe, da slabije uči,
ima izostanke u školi, traži novac i ima ga i više nego što mu roditelji daju, neophodna
mu je pomoć, objašnjava Ivana Pavlović.

Nastavak na Novine novosadske...