Izvor: Blic, 09.Apr.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Terra film“ nije državno vlasništvo
Novi Sad - Niko od zvaničnika još nije odgovorio Želimiru Žilniku nakon što je prozvao Republičku direkciju za državnu imovinu da je pokušala kući „Terra film“ iz Novog Sada, čiji je on direktor, da podmetne falsifikovane papire na potpis u nameri da dokaže da je „Terra film“ zapravo u državnom vlasništvu.
- Direkcija je pokušala da falsifikuje izvode iz zemljišnih knjiga i da dokaže da je kuća u kojoj je smeštena „Terra film" u vlasništvu države >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - izjavio je poznati filmski reditelj i najavio da će „Terra film" i koproducenti tužiti državu ukoliko pokuša da podržavi ovu produkcijsku kuću.
Kako je Žilnik" objasnio, od 1971. godine vlasnici kuće su 12 filmskih radnika iz Vojvodine, o čemu postoje i dokazi u zemljišnim knjigama.
U međuvremenu, pokrajinska i republička administracija sprovode tihu likvidaciju produkcije, čiji su filmovi o životu običnih ljudi dobili mnoge nagrade na domaćim i stranim festivalima, navodi Žilnik. On tvrdi da je filmsku kuću „Terra film", koju merkaju građevinski preduzimači, pripremljen oprobani model u tranzicionim privatizacijama - iznurivanje, likvidacija i ustupanje poznatom vlasniku.
Poslednja neprijatnost, kaže reditelj, stigla je kada je država novac koji je dala za programske aktivnosti od 2002. godine pokušala da transformiše u svojinu. Filmskoj kući je Republička agencija za imovinu poslala sporazum koji je Žilnik odbio da potpiše. Umesto toga, podneo je krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu za navođenje na falsifikat i overu lažnog sadržaja. Žilnik ističe da kada bi se isti model primenio i kod ostalih producentskih kuća koje su dobijale desetostruko veće sume budžetskog novca, onda bi sve prešle u vlasništvo države.
- „Terra film" se decenijama nalazi na uglu ulica Futoške i Nikole Tesle. Dvorište od 3,3 ara, kuća od 250 kvadrata i garaža kupljeni su od Đorđa Vermeša od zarade firme. Ugovor postoji i prodavac to može da potvrdi - kaže Žilnik.
- Od 2002. godine prikazali smo filmove „Egzit ujutro", „Kenedi se vraća kući", „Petrovaradinsko pleme", „Gde je Kenedi bio dve godine", „Evropa preko plota", „Dunavska sapunska opera", „Kenedi se opet ženi", kao i 40 dokumentaraca u okviru projekta „Podeljeni bog". Za ove naslove na konkursima „Terra film" je iz budžeta dobio manje od 100.000 evra, a razliku su finansirali sami autori i koproducenti koje smo nalazili. Međutim, od 2007. godine sudbina kuće, koja je do tada po produkciji umetničkih sadržaja bila prva u Vojvodini, postala je potpuno neizvesna - kaže Žilnik.
Prema njegovim rečima, većinsko vlasništvo deoničara u međuvremenu je revalorizacijom svedeno na ispod tri odsto, a pripremajući novu privatizaciju, administracija je „Terru" stavila u svojevrsnu hibernaciju - nije moguće izdavati prostor, uzimati kredite, a time ni sklapati koprodukcijske ugovore. Praktično, onemogućeno je da se ulazi u nove projekte, što se odrazilo na održavanje zgrade, plaćanje računa i egzistenciju preostalih dvoje zaposlenih, koji platu nisu primili od oktobra 2008. godine.
- Pet puta je Agencija za privatizaciju zakazivala aukciju „Terra filma", ali je svaki put bivala otkazana na zahtev Izvršnog veća Vojvodine, koje je isticalo da se radi o „filmskoj kući posebno značajnoj za pokrajinu". Uveravali su i nas i javnost kako je „Terra" predviđena za formiranje Muzeja vojvođanskog filma da će biti pripojena Muzeju savremene umetnosti, a vreme je prolazilo. Izjave funkcionera, međutim, drastično su se razlikovale od stvarnog stanja na terenu. Dok su to pričali, ovde su dolazili predstavnici Industrije mesa „Matijević" da razgledaju prostor. Rekli su da su i oni zainteresovani za snimanje filmova, ali reklamnih - objašnjava Žilnik.
U novosadskom Katastru nisu želeli da komentarišu Žilnikove navode o pokušaju uknjiženja nekretnina „Terra filma" na osnovu falsifikata u vlasništvo Republičke direkcije za državnu imovinu, ali ni da potvrde na koga su kao vlasništvo bili upisane zgrade i plac u kojima je sedište ove filmske kuće.
Privatizovana 1993.
„Terra film" je osnovana 1987. godine kao radna organizacija koju je 1993. godine 15 filmskih radnika privatizovalo po važećem zakonu pošto su prethodno Vojvodini oduzete nadležnosti u podršci filmskim projektima. Zaposlenima je tada jedino ostala mogućnost da se preduzeće transformiše u deoničarsko društvo ili ugasi. U prvoj dekadi urađeni su poznati dugometražni filmovi „Tako se kalio čelik", „Granica", „Tito i ja", „Kud plovi ovaj brod" i 25 kratkometražnih i dokumentarnih filmova.
