Izvor: Blic, 27.Maj.2010, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tamburaši kao mirođija
Deronje - Kod tamburaškog, gurmanskog i vinskog sela Deronja, 50 kilometara od Novog Sada prema Somboru, nalazi se „Katića salaš“, jedan od onih koji do poslednje cigle čuvaju stari izgled. Domaćini kažu da će sve ostati u prvobitnom obliku, bez trunke šminke. Salaš je od sela udaljen dva kilometra, a iza njega je 50 hektara bagremove šume. Ko nastavi, dođe do osam kilometara udaljenog Dunava.
Između Deronja i Dunava je još uvek stotinak salaša koji, na sreću, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu uništeni, jer su ih od vlasnika otkupili oni koji su došli iz Bosne. Ti objekti danas žive domaćinskom životom, a između njih krivuda asfaltirana ulica. U dvorištima je živina, koze i ovce, a najčuvenija je prasetina, pošto su svinje gotovo uvek na ispaši. Najlepše od svega je što je iza salašarskih ograda puno dece. Ali, samo je „Katića salaš", ugostiteljski objekt koji prima turiste.
Bački domaćini ih dočekuju u prostranom dvorištu, u kome je bunar sa đermom, mali ribnjak, mnogo cveća. U natkrivenom delu salaša su paorska kola, alat i oprema, dovoljno za jedan etnološki muzej. Iza su bašta i voćnjak.
- Najčešće nam dolaze Novosađani i Beograđani. Pogledaju životinje, predmete, ali gotovo po pravilu prošetaju salašarskom ulicom, dugom sedam kilometara - kaže domaćica Biljana Katić.
Najlepši salaš
Na kraju serije u kojoj predstavljamo salaše Vojvodine, svi tekstovi i fotografije biće objavljeni na internet izdanju „Blica". Naši čitaoci će moći da glasaju koji im se od njih najviše dopada, a na osnovu broja glasova poslatih elektronskom poštom na kraju ćemo proglasiti najbolji salaš u Vojvodini.
U kući su dugački gonak, radna soba, velika paorska peć, spavaća soba sa dva kreveta sa slamaricama i debelim pernatim dunjama.
Međutim, spavaću sobu turisti mogu samo da razgledaju, jer će salaš biti registrovan i za noćenje tek kada bude napravljeno kupatilo.
- Ovo je mesto za jednodnevni odmor. Pre nego nas posete, nastavnici koji dovode decu na ekskurzije, kažu kakav ručak žele i šta ih zanima da pogledaju - kaže Biljana.
Ona je poznata kao majstor za bačke specijalitete. Na jelovniku su bećar paprikaš, riblji paprikaš, nasuvo rezanci, domaća masna lepinja, krompir „u gaćama" iz paorske peći, orasnice i makovnjače. Po narudžbini, u peći ispeku jagnje, ili prase.
- Gosti se brzo opuste, raskomote i odomaće, pa i oni koji dođu iz Beograda i Novog Sada. Neki odmah krenu u šetnju okolnim šumama, voze bicikl, drugi se priključe kuvarima, neki leškare. Ne pamtim da je neko otišao razočaran ili nezadovoljan - kaže Biljana.
Čuveni tamubraši, zbog kojih je organizovan „Tamburica fest", rado dolaze na „Katića salaš". Ako neki gosti žele određeni sastav, to se unapred ugovori. Ne kaže se uzalud da su tamburaši mirođija na „Katića salašu".
Cene hrane su na salašu po dogovoru. Ako je grupa veća, onda je sve jeftinije. Paprikaš u velikom kotliću ne košta više od 300 dinara, a za dvoje 550 dinara. Dok se paprikaš krčka, gosti pijuckaju domaću rakiju i bockaju kulen i kobasicu. Na kraju dolaze krofne ili makovnjača i sve zajedno ne košta više od 500 dinara. A sa tamburašima se pravi poseban aranžman.
