Izvor: Kurir, 11.Okt.2010, 09:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TIKVA OD 300 KILA
Sa dosad najtežom odgajenom bundevom od 288,3 kilograma na Danima ludaje u Kikindi pobedio Milan Desnica, a u konkurenciji „dugajlija“ Zoltan Elek sa tikvom od čak 266 centimetara
KIKINDA - Student i elektroinženjer nadmašili paore. Ovogodišnji jubilarni 25. po redu Dani ludaje ispunili su očekivanja organizatora i publike jer su oboreni rekordi u obema kategorijama. Student novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Milan Desnica (19) iz Savinog Sela trijumfovao je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sa bundevom teškom čak 288,3 kilograma. Prethodne dve godine Milan i njegovi drugovi iz Srednje poljoprivredne škole iz Futoga takođe su pobeđivali u prestonici narandžastih džinova. Pobednički plod ravnice odnegovao je u dvorištu svoje kuće.
- Posebno sam ponosan jer sam srušio šest godina star rekord koji je bundevom od 253,4 kilograma postavila moja, sada već bivša škola. Za gajenje ogromnih bundeva nije mi potreban čarobni štapić. Sem dobre volje, ljubavi, pažnje i nege, džambo ludaje nema bez kvalitetnog semena. Ovu sam pazio i mazio od 13. aprila, štiteći je od štetočina, gradonosnih oblaka i leda - poverio se Kuriru budući agronom.
Dana ludaje u Kikindi, ali ni sličnih takmičenja u svetu ne bi bilo da otac džinovskih bundeva, Kanađanin Hauard Dil pre dvadesetak godina nije ukrstio mađarsku sivu bundevu i meksičku tikvu. Rezultat tog ukrštanja je sorta atlantik džajant. U SAD bundeve dostižu težinu od 700 kilograma. Milan kaže da mu je cilj da naredne godine proizvede „debeljucu" od preko 300 kila tako što će sa našim ukrstiti neke američke sorte.
Poput novopečenog studenta, i elektroinženjer iz Temerina Zoltan Elek (35) u čudu je ostavio paore, nenaviknute da ih drugi uče kako se gaje tikve. Prvo učešće na Danima ludaje Zoltan će dugo pamtiti jer je njegova vižljasta lepotica od 266 centimetara postala apsolutna rekoderka četvrt veka duge manifestacije. Za 16 centimetara nadvisila je dugajliju koju je pretprošle godine proizveo Fakulteta za biofarming iz Bačke Topole.
- Da li je ovo početnička sreća ili rezultat predanog rada, prosudite sami. Seme za pobednički plod nabavio sam u temerinskom Društvu prijatelja bašte. Tek kada je dostigla 70 centimetara, počeo sam da je redovno negujem i zalivam. Od proletos do pre neki dan dnevno je rasla deset centimetara. Da se na putu do Kikinde ne bi polomila, doneo sam je u oluku - rekao je Zoltan.
Tajna je u semenu
Ova sezona je bila veoma nepovoljna za proizvodnju ludaja, ali su odgajivači džinovskih bundeva i tikava uspeli da pobede ćudljivo nebo jer su posedovali kvalitetno seme.
Zasluge za to pripadaju Društvu ljubitelja tikava.
- Seme vadimo iz šampionskog ploda i šaljemo takmičarima - kaže ekspert za tikve i glavni sudija na Danima ludaje prof. dr Janoš Berenji.
Iz Starog u Novi svet
- Vrgovi ili dugačke, takozvane tikve kobasice potiču iz Starog sveta - Afrike i Azije. Pretpostavlja se da su se prilikom ribarenja afričkih domorodaca vrgovi sa njihovih kanua oslobodili i stigli u Novi svet. Prema drugoj teoriji, vrg je preko Beringovog moreuza stigao u Ameriku. Nekada davno tamo je bilo kopno. Kolumbo je zajedno sa kukuruzom u Evropu doneo i seme bundeve - kaže dr Berenji.
