Izvor: S media, 18.Nov.2009, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetska banka nagradila „Sunce”
Zbog straha od kompjuterskih virusa, profesorka PMF-a i privrednik iz Novog Sada umalo ostali bez priznanja vrednog 200.000 dolara.
Ideja na kojoj je Zorica Svirčev, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, radila 20 godina prošlog petka u Vašingtonu nagrađena je sa 199.000 dolara.
Na godišnjem konkursu Svetske banke za razvoj inovativnih ideja, projekat komplikovanog naziva „Uvođenje dafnije u cilju sprečavanja toksičnog cvetanja cijanobakterija >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u ribnjacima” našao se među prvih 26 nagrađenih od ukupno 1.755 predloga iz celog sveta.
Pavla Zelića, direktora preduzeća „Sunce”, koji je bio podnosilac projekta i profesorku Svirčev splet slučajnih okolnosti i strah od kompjuterskih virusa umalo nije ostavio bez vrednog priznanja. Profesorka se juče u razgovoru za „Politiku” sa smehom prisećala kako joj ni nakraj pameti nije bilo da je ušla među prvih 100 finalista kada joj je tri meseca elektronskom poštom stizao mejl naslovljen sa World Bank Congratulation (Čestitka Svetske bake).
– Obično svi spamovani mejlovi, odnosno pošta zaražena virusom, u svom nazivu ima reč „čestitamo”. Tri meseca sam uporno brisala mejlove koje su mi iz Vašingtona slali, a da ih nisam ni otvorila. Tek kad je elektronskom poštom stiglo obaveštenje drugačijeg naslova, videla sam o čemu je reč. Pozivali su nas da u Vašingtonu predstavimo našu ideju. Kad sam posle tri meseca potvrdila učešće, bili su iznenađeni i pitali zašto se toliko dugo nisam javljala – smejala se profesorka.
Savremene tehnologije, ipak nisu sprečile profesorku Svirčev da se prošle srede u Vašingtonu nađe pred žirijem.
– Odbrana ideje trajala je dva dana po nekoliko sati. Znala sam da ćemo pobediti, jer je žiri bio oduševljen. Dodela priznanja bila je u petak u 9.30 ujutru, moji prijatelji su to pratili direktno preko Interneta i bili su prilično iznenađeni koliko sam se dobro snašla – prisećala se profesorka trenutka kad je nagrađena.
Pavle Zelić, direktor preduzeća „Sunce”, u čijem se vlasništvu nalaze ribnjaci, prepoznao je da naučni rad profesorke Svirčev može znatnije da utiče na kvalitet ribljeg mesa.
– Ozbiljno smo se pripremali i nismo bili iznenađeni kad smo proglašeni za pobednika. Profesorka i ja sarađujemo već pet-šest godina i mislim da je ovo idealan primer kako nauka i praksa odlično funkcionišu – istakao je Zelić.
Na internet-prezentaciji Svetske banke na snimku na kojem se nalazi 26 nagrađenih finalista profesorka Svirčev bila je jedina koja je nosila zastavu svoje države. Kaže da je zadovoljna, ne zbog novca koji su ona i njen partner preduzeće „Sunce” dobili, već zbog činjenice da njen decenijski rad nije bio uzaludan. Skromno priznaje i da je srećna jer je konačno videla Vašington. I njen partner priznaje da je novac najmanje važan u celoj priči, jer su to sredstva koja će se namenski, prema predloženom budžetu, uložiti u projekat. Najvažnije je, dodaje Zelić, da će njihov projekat doneti mnogo praktične koristi i u drugim ribnjacima.
Kako je nastala ideja vredna bezmalo 200.000 dolara i kako se uništavanjem cijanobakterija štiti čovekova okolina, pitali smo profesorku.
– Toksične cijanobakterije koje žive u ribnjacima su, u stvari, alge koje kad cvetaju imaju različita neželjena dejstva. Počevši od halucinacije, koja može da se pojavi kod pecaroša koji dugo provode vreme kraj vode, pa do izazivanja kancera kod ljudi. Ribe koje se hrane tim algama mogu da izazovu probleme onima koji ih koriste u ishrani. Jednostavno, uništavanjem tih bakterija poboljšava se kvalitet ribljeg mesa – objasnila je profesorka pobedničku ideju.
A odgovor na pitanje kako doskočiti opasnim cijanobakterijama, profesorka Svirčev je našla u biologiji a Pavle Zelić u praksi.
– Postoji jedna vrsta rakova pod nazivom dafnija koji se hrane tim bakterijama. Ubacivanjem račića u ribnjake u fazi kad bakterije nisu toksične, utiče se na kvalitet ribljeg mesa – ističe profesorka.
Svetska banka, inače, svake godine dodeljuje nagrade za inovativne ideje, a tema ovogodišnjeg takmičenja bilo je prilagođavanje klimatskim promenama.
.jpg)
