Izvor: Luftika.rs, 21.Sep.2021, 17:58
Svetozar Miletić, prvi Srbin gradonačelnik Novog Sada, najveći političar u istoriji Vojvodine
Prošlo je više od sto godina od prisjadinjenja Bačke, Banata, Baranje i Srema Srbiji. Iako je ovaj istorijski događaj veoma bitan, u srpskoj javnosti se ne pominje mnogo. Tako je u prilično veliku senku pao i najzaslužniji čovek za ujedinjenje Srba severno od Save i Dunava sa onima južno od ovih reka – Svetozar Miletić.
U februaru 1826. srpski narod u Austrijskom carstvu je dobio dve svoje velike istorijske institucije – u Pešti je stvorena Matica Srpska, a u Mošorinu je rođen >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << Svetozar Miletić. Tog snežnog, hladnog i maglovitog 22. februara 1826. srpskom narodu duvao je vetar istorije u leđa – dobio je najznačajniju kulturnu instituciju i najeminentniju političku figuru severno od Save i Dunava.
Svetozar Miletić je bio jedan od najobrazovanijih Srba svog vremena. Osnovnu školu je završio u Titelu, a Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom Sadu kao najbolji đak od njenog osnivanja. Po položenoj maturi, upisuje se, 1844. godine, na Evangelistički licej u Požunu (današnjoj Bratislavi), a pravo upisuje u Pešti.
U Beču 1854. postaje doktor pravnih nauka, a advokatski ispit polaže dve godine kasnije u Novom Sadu, gde se narednih deset godina sa uspehom bavio advokaturom.
Shvativši da moraju da imaju nacionalni projekat, Miletićevo školovanje su pomagali imućni i ugledni Srbi tog doba. Još tokom studija u Požunu Miletić se priključio radu srpske đačke družine koja je brojala 40 članova i delovala pod uticajem sveslovenskih ideja. Oni izdaju časopis Srpski Soko, u kome Miletić objavljuje svoje prve književne i političke tekstove.
Prvi Srbin gradonačelnik Novog Sada
Svetozar Miletić učesnik je revolucionarnih i nacionlnooslobodilačkih previranja u Južnoj Ugarskoj 1848. i jedan je od organizatora prve skupštine Ujedinjene omladine srpske i Družine za oslobođenje i ujedinjenje srpsko.
U Ugarskom i Hrvatskom saboru pokazao se kao neumoljivi borac, nadareni besednik i iskusni političar. Na funkciju gradonačelnika Novog Sada izabran je 20. marta 1861. kao prvi Srbin na toj funkciji i ujedno i najmlađi gradonačelnik u istoriji. Bilo mu je 35 godina.
Svetozar Miletić je oko sebe imao ljude od ozbiljnog intelektualnog i moralnog kredibiliteta i integriteta. Prvi saradnici u Magistratu bili su mu Jovan Jovanović Zmaj i Jaša Ignjatović, a drugovao je i sa Lazom Kostićem.
Kao gradonačelnik, proglasio je srpski jezik zvaničnim, a ukinuo nemačku realku. Zalagao se za podizanje zdanja Gradske kuće u srpskom delu Novog Sada. U tom vremenskom periodu Miletić je bio i predsednik Srpske čitaonice, kada se pod njenim okriljem osniva Srpsko narodno pozorište.
Ovoliko “talasanje” nije moglo proći bez odgovora iz Pešte pa ugraska vlada odgovara suspenzijom sa mesta gradonačelnika.
Političar i novinar
Srpsku narodnu slobodoumnu stranku Miletić osniva te burne i dinamične 1861. godine. Ona je prvi organizovani nacionalni pokret kod Srba u Austrijskom carstvu. Program stranke je prvenstveno bio okrenut ka Srbima u Monarhiji, ali 1869. godine njeni organi usvajaju i dopunu programa gde se bave opštom nacionalnom problematikom, te na izvestan način predstavlja i nacionalni program.
Srpska narodna slobodoumna stranka je bila kako nacionalna, tako i građanska stranka jer je Miletić i te kako shvatao vreme u kome živi, pa čak i ono koje će doći nakon njegove smrti. Zastupao je ideje liberalnog građanstva, a upamćeno je i da je često govorio: “Mi smo Srbi, ali i građani”.
Godine 1866. Miletić je pokrenuo najznačajniji i najuticajniji dnevni list kod Srba u Austrougarskoj – Zastavu. On je bio njen dugogodišnji urednik i autor velikog broja tekstova.
Slobodarski duh u domu Miletića
Lako se može zaključiti da se u kući Miletića uvek gajio slobodarski duh. Ćerka Svetozara Miletića, Milica Miletić, bila je jedna od najvećih feministkinja svog doba. Zalagala se za opismenjavanje i emancipaciju žena.
Školovala se u Novom Sadu, Pešti i Beču. Govorila je srpski, mađarski, nemački, francuski i engleski jezik. Osnovala je list “Žena” koji je izlazio od 1911. do 1922. i žensku čitaonicu “Posestrima” koja je radila od 1910. do 1914. i od 1918.
Miletić u zatvoru
Prvi put Miletić je zatvoren 1870. godine i u zatvoru je proveo punih godinu dana – od oktobra do oktobra.
Bilo je to vreme njegove najveće popularnosti. Po izlasku sa robije postao je heroj kome su priređivali manifestacije, ljudi su ga pozdravljali, a čika Jova Zmaj mu je spevao i pesmu u kojoj u jednoj strofi kaže: “Diž’te decu iz kolevke da zapamte njegov lik!”
Slično, prota Vasilije Vasa Živković napisao je pesmu “Svetozare Miletiću” koja je uskoro pretočena i u kompoziciju. Nije bilo poznatije srpske kafane, a da se iz nje nije orilo: “Ni brige te, sivi tiću, mi smo s tobom, Svetozare Miletiću”.
Međutim, najgore je tek dolazilo… Zbog njegovog političkog delovanja ugarske vlasti su ga ponovo uhapsile u julu 1876. U montiranom procesu osuđen je na šest godina zatvora. Ima indicija da je na robiji bio psihički i fiziki maltretiran, a počeo je i da ozbiljno poboljeva.
A, kako nesreća nikada ne ide sama, Miletiću su uskoro stigle i loše vesti. Za vreme robovanja, jedan od njegovih najbližih saradnika, Miša Dimitrijević, preuzeo je kontrolu nad “Zastavom” i promenio uredničku politiku. Odjednom, nije se više izveštavalo o Miletićevom tamnovanju, nije bilo reči o pravima Srba u Ugarskoj, o položaju manjina u dvojnoj monarhiji, već se ostoreno dodvoravalo vlastima.
Svetozara Miletića na kraju je pomilovao sam Austrougarski car i to na molbu njegove ćećrke Milice Miletić. Izašao je iz zatvora 1879. ali ovoga puta kao potpuno slomljen čovek.
Najpoznatije ubistvo u istoriji Novog Sada zbog prve Novosađanke koja je glasala na izborima
.jpg)
