Izvor: Radio 021, 06.Jun.2018, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svet sve opasniji, Srbija u "zlatnoj sredini"
Planeta zemlja je u poslednjih godinu dana postala nesigurnije mesto za život, pokazao je najnoviji Globalni indeks mira, po kojem većina država nazaduje, a Srbija se drži u "zlatnoj sredini".
Globalni indeks mira objavio je Institut za ekonomiju i mir sa sedištem u Sidneju, a pokazuje da je u 92 ispitane države stanje mira lošije nego prethodne godine, dok je u 71 zemlji bolje.
Srbija se prema ovom indeksu nalazi na 54. mestu u svetu, između Senegala i Indonezije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Od zemalja regiona, bolje su plasirane Slovenija (11), Hrvatska (27) i Albanija (52), a lošije Crna Gora (58), Makedonija (87), BiH (89) i Kosovo (92).
Kako se objašnjava u izveštaju, na plasman utiču faktori poput broja konflikata u koje je država upletena i njihovog trajanja, broja smrtno stradalih, odnosa sa susedima, kriminaliteta u društvu, udela izbeglica u populaciji, stope ubistava, verovatnoće da izbiju nasilne demonstracije, troškova za vojsku, dostupnosti ručnog vatrenog oružja.
Na osnovu tih faktora, tako recimo SAD, koje se često nazivaju "liderom slobodnog sveta", završavaju tek na 121. mestu, a Rusija na 154. Stiv Kilelea, osnivač i predsednik Instituta, za DW kaže da su za pogoršanje stanja u poslednjih 10 godina odgovorni pre svega konflikti na Bliskom istoku.
Na prvih deset mesta liste su Island, Novi Zeland, Austrija, Portugalija, Danska, Kanada, Češka, Singapur, Japan i Irska, dok su najlošije pozicionirane Sirija, Avganistan, Južni Sudan, Somalija, Jemen, Libija...
Kilelea objašnjava da se, iako je Evropa najmirniji svetski region, stanje narušava u 23 od 36 zemalja i to posebno u zapadnoj Evropi. Dodaje da je bolja vest što su 104 zemlje sveta umanjile vojne izdatke u odnosu na BDP, a 115 je redukovalo broj vojnika.
U ovogodišnjem izveštaju o Globalnom indeksu mira prvi put je uveden i pojam "pozitivnog mira" koji ne tretira mir samo kao odsustvo sukoba već istražuje društvene strukture, faktore i institucije koje aktivno doprinose miru i miroljubivosti.
"Svaki procenat poboljšanja na polju pozitivnog mira ide sa 1,8 odsto privrednog rasta", kaže Kilelea.
Prema proračunima sidnejskog Instituta, osim ljudskih i ekonomski troškovi sukoba, ratova i nasilja su ogromni - 2.000 dolara godišnje po glavi svakog čoveka na Zemlji, što iznosi oko 15 milijardi dolara.
Autor: Tanjug
.jpg)
