Izvor: B92, 25.Nov.2009, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedska će primiti zahtev Beograda?
Novi Sad -- Ako Srbija odluči da podnese zahtev za članstvo u EU, Švedska će, u svojstvu predsedavajućeg EU, primiti taj zahtev, piše novosadski "Dnevnik".
Izvor u švedskom predsedništvu EU rekao je za "Dnevnik" da će premijer te zemlje primiti u Stokholmu zahtev vlasti Srbije. "Koliko smo mi informisani, to bi trebalo da bude predsednik Srbije Boris Tadić i proslediće ga Savetu u Briselu, bez obzira na to da li će prethodno biti aktiviran Prelazni sporazum ili ne", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tvrdi izvor "Dnevnika".
Sagovornik lista je podsetio na stav šefa švedske diplomatije Karla Bilta da bi Srbija trebalo da primeni politiku "korak po korak" ka članstvu u EU, a to znači prvo aktiviranje Prelaznog sporazuma i odluku Saveta ministara o početku ratifikacije SSP, a onda podnošenje zahteva za članstvo.
Međutim, Bilt je u tim prilikama uvek dodavao da je podnošenje zahteva za članstvo suvereno pravo svake države i da niko ne može diktirati, pa ni EU, kada će neka zemlja u Evropi da aplicira.
"Za prijem zahteva za članstvo u EU potrebno je imati saglasnost zemlje koja predsedava Unijom da tu aplikaciju primi i Švedska je voljna da izađe u susret Srbiji ako vlasti u Beogradu procene da je dobar trenutak za predavanje zahteva", naveo je izvor "Dnevnika” u švedskom predsedništvu EU.
On je dodao da je, ipak, za sledeći korak u vezi s aplikacijom Srbije, odnosno davanje mandata Evropskoj komisiji da uradi mišljenje, potrebna saglasnost svih članica Evropske unije, o čemu bi Beograd trebalo da vodi računa, jer će bez saglasnosti svih država EU, aplikacija Srbije ostati u fioci.
Iskustvo drugih država, međutim, kaže da nikada nijedna nije dobila ohrabrenje od svih članica EU i institucija Unije da podnese zahtev za članstvo.
To je bio slučaj i s Hrvatskom, i s Crnom Gorom i s Albanijom, koje su podnele zahtev uprkos savetima da to ne urade i pričekale su malo na odobrenje Saveta ministara.
Primera radi, Crnogorci su čekali četiri i po meseca, a Albanci sedam. Srbija je u specifičnoj poziciji jer oni nisu imale otvorena pitanja, poput saradnje s Haškim tribunalom, i članice EU nisu mogle odugovlačiti, a da ne budu optužene za usporavanje procesa evropskih integracija.
Nažalost, u slučaju Srbije, navodi "Dnevnik”, osim Holandije, i neke druge zemlje, skeptične prema proširenju EU, mogle bi početi da koriste nepotpunu saradnju s Haškim tribunalom kao izgovor za odlaganje početka procesa za davanje statusa kandidata Srbiji.
