Izvor: Blic, 25.Sep.2009, 12:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više zavisnika od igara na sreću
Novi Sad - Lotomanija sve više trese Novosađane, a više je i onih koji kao poslednju šansu da reše životne probleme traže uplaćujući bingo listić, ili kupuju greb srećku.
Da ima sve više loto zavisnika koji računaju da će ih „trefiti sedmica", pokazuje podatak da Novosađani samo na jednom uplatnom mestu u toku jedne nedelje ostave milion dinara.
Prema rečima sociologa i psihologa, u ekonomskoj krizi kada ljudi sve teže žive, mnogi traže prečice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da dođu do zarade. Prvo naivno ispune nekoliko kombinacija, zatim više, a onda sve prelazi u ozbiljnu zavisnost. U lovu na sedmicu, „audi", šoping snova i sve što se nudi na lutriji mnogi poslednji novac ostavljaju na uplatnim mestima. Neki zavisnici listiće ispunjavaju nasumično, dok drugi pažljivo biraju brojeve uključujući „zakone verovatnoće", izbegavaju brojeve izvučene u prethodnim kolima.
- Uplaćujem loto svakog petka. Uvek igram na istih sedam brojeva, pa će, valjda, jednom to biti dobitna kombinacija. Do sada sam dobio desetak hiljada dinara, ali me to ne obeshrabruje da igram dalje - kaže Darko Stanković.
Od svih igara na sreću najpopularniji je loto, a prema rečima zaposlenih na uplatnim mestima, nedeljno igrači ostave i do milion dinara. Ima onih koji žele da povećaju dobitak pa nekoliko hiljada dinara uplate za jednu kombinaciju, a neki odjednom desetak listića.
- Najviše uplaćuju loto, bingo isto dobro ide, a traže i greb srećke koje koštaju 30, 40, 50, 80, 100 ili 300 dinara. Kriza je sve jača i sve je više onih koji veruju da će na taj način uspeti da reše probleme i ostvare svoje snove - kaže prodavac Milan Ranković.
Mnogi mesecima niša ne dobiju, ali ne propuštaju nijedno kolo jer se boje da će, ako preskoče jedno, tada biti izvučeni njihovi brojevi. Drugi ne veruju mnogo u dobitak, ali naglašavaju da tako bar imaju neku šansu, a ako ne uplate - nikakvu. Većina njih ima plan za trošenje dobitka. Na prvom mestu su stan, zatim skup automobil i putovanja.
- Igram bingo već godinama. Obiđem nekoliko trafika i kupim četiri-pet listića, a onda čekam subotu. Nikada ništa nisam osvojio, ali se nadam dobitku. Od tog novca kupio bih stan, obezbedio porodicu, a ostalo bih uložio u neki isplativ posao. Za razliku od onih koji ne igraju, ja bar imam šansu da dobijem nešto - kaže Nikola Babić.
Prodavci kažu da se samo retkima posreći i dobiju značajnu svotu.
- Retko neko nešto dobije, ali se obradujem kada vidim da je neko baš na mom uplatnom mestu došao do novca. Jedan je kupio tiket koji mu je doneo 50.000 evra, ali to se dešava jednom u nekoliko godina - kaže Sveta Ranković.
U vreme ekonomske krize, besparice i siromaštva ljudi traže izlaz na različitim stranama, a igre na sreću vide kao najlakši način za rešavanje problema. Kako kaže sociolog Bojan Panaotović, država bi trebalo da se pozabavi ovim fenomenom.
- Što je država u većoj krizi, više cvetaju igre na sreću. Umesto da ulažu u sebe, svoje obrazovanje, ljudi ostavljaju novac na uplatnim mestima. Mnogi smatraju da je to prečica do lake zarade i udobnijeg života, a zaboravljaju da je šansa za dobitak jedan prema milion. Država bi trebalo da podstiče građane da prevazilaze krizu konstruktivnim rešenjima, a ne popunjavanjem loto listića - kaže Panaotović.
Loto - životni stil
Jelena Matković, psiholog u Centru za psihoterapiju i psihološke zavisnosti, kaže da je tanka linija između navike i zavisnosti kod ljudi koji igraju igre na sreću.
- Igrama na sreću najviše su zaokupljeni penzioneri, ali je sve više i mladih. Kratkoročna navika prelazi u dugoročnu zavisnost i postaje životni stil, a mnogi na taj način ugrožavaju ne samo sebe, već i svoje porodice. Što pre počnu, veća je šansa da postanu zavisni - kaže Jelena Matković.
