Izvor: Radio 021, 24.Sep.2018, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve toplije u Jugoistočnoj Evropi
Globalnim zagrevanjem u Evropi najviše su pogođeni gradovi na severu kontinenta, ali i na Pirinejskom poluostrvu i Balkanu, gde se borba protiv klimatskih promena odlaže za budućnost.
Skoplje je među 20 evropskih gradova sa najvećim rastom temperature, a Prizren među prvih 50, pokazao je danas objavljeni izveštaj Evropske mreže za data novinarstvo (European Data Journalism Network, EdjNet).
Potpisivanjem Pariskog sporazuma o klimatskim promenama u decembru 2015. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << godine 195 država se obavezalo da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba.
Međutim, podaci pokazuju da je u mnogim evropskim gradovima taj prag već dostignut. EdjNet je analizirao podatke Evropskog centra za srednjoročnu prognozu vremena (ECMWF) koji se odnose na period od 1900. do 2017. godine i tiču se više od 500 evropskih gradova, od kojih 78 na Balkanskom poluostrvu.
Iako je opšte mišljenje da je prosečna globalna temperatura porasla za oko jedan stepen u odnosu na preindustrijsko razdoblje, nova analiza pokazuje da je u mnogim evropskim gradovima porast temperature uveliko premašio tu vrednost.
Uzimajući u obzir razliku u prosečnim temperaturama izmerenim u 20. i 21. veku, grad u kojem je zabeležen najveći porast temperature, od preko tri sepena Celzijusa, jeste Kiruna u Švedskoj.
Naime, sever Evrope je oblast koja se najbrže zagreva i 18 od 20 gradova sa najvećim rastom temperature je u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj.
Prema analiziranim podacima, među tih 20 gradova je i Skoplje, gde je između 2000. i 2017. prosečna temperatura porasla za 2,2 stepena Celzijusa u odnosu na 20. vek. Od 558 gradova, Skoplje je na 15. mestu po porastu prosečne temperature.
Mnogi drugi gradovi Jugoistočne Evrope su u vrhu liste: Bukurešt i Krajova u Rumuniji, kao i Prizren na Kosovu. U tim gradovima je zabeležen rast temperature od 1,4 stepena i nalaze se među 50 evropskih gradova u kojima je došlo do najvećeg rasta temperature, preneo je Oservatorio Balkani Kaukazo Transevropa (Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa, OBCT).
Još jedan važan pokazatelj klimatskih promena je broj toplih dana u godini, s obzirom da visoke temperature dovode do porasta broja smrtnih slučajeva. Kako se navodi u izveštaju, osim broja toplih dana, koji u velikoj meri zavisi od osobenosti gradova, postoji i temperaturni prag koji je isti na svim geografskim dužinama, a čije premašivanje utiče na kognitivne sposobnosti. Naime, brojna istraživanja su pokazala da kada srednja dnevna temperatura premaši 22 stepena Celzijusa sposobnost učenja kod dece opada, naročito kada je u pitanju matematika.
Autor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
