Izvor: S media, 26.Maj.2009, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suša uništava pšenicu
Zbog dugotrajne suše trajno je oštećeno oko 100.000 hektara pšenice u gotovo svim žitorodnim područjima Srbije, tako da se na tim površinama očekuju prinosi od svega 2,5 do 3,5 tona po hektaru, izjavio je danas Tanjugu prof. dr Miroslav Malešević iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Čitavo proleće bilo je sušno, pogotovo april, a kiše koje su proteklih dana sporadično nakvasile usebe stigle su kasno i neće bitnije poboljšati njihovo stanje, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je Malešević.
"Pšenica je u završnoj vegetacionoj fazi, formiranja i nalivanja zrna i sada joj je najvažnije da prosečna dnevna temperatura vazduha ne prelazi 26 stepeni. Ključni elementi za dobar prinos su odgovarajuća i temperatura, pa onda vlaga i, ukoliko u predstojećem periodu dnevne temperature ne budu prelazile 30 stepeni, a noćne 12 do 14 stepeni, to bi onda bili pravi uslovi da se koliko toliko sačuva ukupan rod hlebnog žita", objasnio je Malešević.
On je istakao da će zbog posledica suše žetva pšenice početi od 10. do 15. juna, što je oko dve sedmice ranije nego obično, ali je napomenuo da bi povoljne temperature mogle malo da produže taj rok.
Ječam će u ovako nepovoljnim vremenskim uslovima ipak bolje proći od pšenice, a njegova žeta očekuje se od 1. juna.
Kada je reč o prolećnim ratarskim kulturama, Malešević je ocenio da su one u nešto povoljnijoj situaciji i ne osećaju posledice suše, osim onih useva koji su plitko zasejani, pa od samog početka nisu imali dovoljno vlage.
Kukuruzu i suncokretu ove temperature odgovaraju, a za sada ne smetaju ni šećernoj repi i soji, ali i s tim usevima bi moglo da bude problema ukoliko se suša nastavi, jer ona nepovoljno utiče na primenu herbicida, a u isto vreme odgovara razvoju insekata.
Zbog tih, ali i drugih nevolja očekuje se još jedna teška godina za našu poljoprivredu, naglasio je Malešević i dodao da je krajnje vreme da družava finansira izgradnju sistema za navodnjavanje, jer je ovo četvrta sušna godina u poslednjih 10 koja će ostaviti teške posledice.
Vode imamo dovoljno, ali nemamo infrastrukturu i zato je neophodno da u narednih desetak godina uložimo u izgradnju sistema za navodnjavanje, što će biti velika investicija, ali će nam se vrlo brzo isplatiti, zaključio je Malešević.
