Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surfovanje po tuđim kaučima
Ljudi željni novih prijatelja, avantura, predela i kultura nalaze besplatno prenoćište preko najveće Internet društvene mreže specijalizovane za putovanja
Ko ne bi voleo da se otisne na put oko sveta ili bar po Evropi, da ima smeštaj za „dž”, dobro upozna vršnjake iz drugih zemalja i „ludo” se provede? To je pošlo za rukom Milošu Miletiću (25), apsolventu saobraćaja na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka. Potrpavši pasoš sa svetlucavom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obećavajućom multišengen vizom koju mu je obezbedila firma za prethodni službeni put, i nešto tople odeće u svoj verni vojni ranac „od 50 litara”, hrabro je isturio desni palac kod pumpe „Zmaj” u Novom Beogradu. Zahvaljujući autostopu, narednog jutra probudio se, ni manje ni više, u prestonici Slovačke – Bratislavi, a dočekala ga je simpatična Efka, drugarica sa Interneta, koju je tada prvi put video uživo.
Miloš i Efka su dvoje od 837.050takozvanih kaučsurfera, koliko ih trenutno ima „profil” na najvećoj Internet društvenoj mreži specijalizovanoj za putovanja, sajtu www.couchsurfing.com, preko kojeg ljudi željni novih prijatelja, avantura, predela i kultura nalaze prenoćište koje ih, za razliku od hotela i hostela, ne staje ni pare.
Kako obezbediti smeštaj
Sajt neprofitne organizacije Kaučsurfing internešenel, koju je osnovala grupa mladih Amerikanaca željnih da upoznaju svet, funkcioniše na sledeći način: na njemu napravite svoju stranu, sa vašim ličnim podacima, a napišete i šta možete da obezbedite potencijalnim gostima – krevet, zasebnu sobu uz upotrebu kupatila ili veš-mašine, „parče” poda za vreću za spavanje... Zatim u polje za pretragu ukucate željenu destinaciju, odakle ste na samo jedan klik mišem od spiska potencijalnih domaćina, kojima se obraćate, ili nešto „ličnije” – preko privatnih poruka, u kojima precizirate kada dolazite i odlazite. Sve se zasniva na danas gotovo zaboravljenom poverenju. Naravno, možete da putujete i ako niste u mogućnosti da u svoj dom primite goste iz inostranstva.
Domaćini su uglavnom studenti ili mlađi ljudi koji žive sami, a zloupotrebe ove veb-adrese su malobrojne. Miloš je do sada boravio kod dvadesetak domaćina i nigde nije doživeo neprijatnost. Ipak, mnogi ljudi koji požele da ovako putuju odustaju upravo iz straha za sopstvenu bezbednost, jer odlaze u dom potpunog stranca ili on dolazi kod njih..
I Ana Vehaer (21), studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, i jedna od naših najaktivnijih „surfera na kaučima”, bila je u početku skeptična, ali je radoznalost pobedila strah od nepoznatog. Pre dve godine je s vršnjakom Jugom Markovićem zakucala na vrata jednog stana u samom centru Kopenhagena, u kojem ih je, kako je to bilo dogovoreno preko Interneta, čekao domaćin Simon.
– Kada nam je otvorio u bade-mantilu i odmah ustupio svoju sobu, laptop, frižider i ključeve od stana, mislili smo, najozbiljnije, da samo želi da zadobije naše poverenje, a zatim da nas ubije – priča kroz smeh Ana Vehaer.
Stranci u Beogradu
Pre nego što se odlučite za ovakvu avanturu, na sajtu možete da proverite komentare o domaćinu kod koga ste se uputili. Postoji i mogućnost doniranja određene sume novca sajtu putem kreditne kartice, čime članovi potvrđuju svoj identitet i dobijaju takozvani verifikacioni broj koji kasnije koriste na profilu kao dokaz da su „prave osobe”.
I Miloš je, kao i Ana, bio domaćin drugarima sa Interneta iz belog sveta koji su, na njegovu žalost, hrlili put novobeogradskih splavova. Najviše pamti Grkinju Matinu i pet-šest Poljaka, s čijih lica, uprkos siromaštvu, nisu silazili osmeh gde god da su se našli. Pamti i jednog Amerikanca, s rancem punim krompira koje nikad nije spremao drugima, a non-stop se „na sva zvona” hvalio kako troši samo 30 evra dnevno i sebično izbegavao da da bilo kakav „dobrovoljni prilog” Miloševom frižideru. Ipak, za Miloša je ubedljivo najinteresantniji „lik” bio jedan Fil iz Velike Britanije.
– Posle samo nekoliko dana u Beogradu, „zapucao” je pravo u Guču. Posle toga je svratio u Kraljevo i kupio bicikl, kojim se onda odvezao sve do Atine! Tamo je sebi nabavio pristojan „štek” grčkog pića „uzo”. I to nije sve: kad se vratio u Beograd, poklonio mi je „bajs” jer nije stigao da ga proda pre odlaska kući – priča Miloš za „Politiku” i dodaje:
– Po nekoj mojoj gruboj proceni, potrošio sam oko 800 evra za gotovo mesec dana „lunjanja” po Evropi. Iako sam mesecima radio i štedeo, nije mi žao nijednog evrocenta. Neko voli da surfuje po talasima okeana ili lavora, neko po „širom sveta razapetoj mreži”, a ja uglavnom – po tuđim kaučima.
Tereza Bojković
[objavljeno: 18/01/2009]
