Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šunka, kulen, štrudla i „bermet”
U istraživanju tržišta autohtonih prehrambenih proizvoda u Vojvodini za robne marke se izdvojile četiri poslastice sa trpeze u ravnici
Čačak – Od 30 ponuđenih poslastica koje se od davnina iznose na trpeze u ravnici, Vojvođani su kao glavne kandidate za prelazak u robne marke izabrali četiri: domaću šunku, petrovački kulen, štrudlu od maka i vino „bermet“. Krug je sužen na osnovu rezultata nedavnog ispitivanja u kojem je učestvovalo stotinu žitelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Novog Sada, Vrbasa i Srbobrana, uz primenu standardnih, statističko-matematičkih metoda.
Pojedinosti o ovom istraživanju tržišta autohtonih prehrambenih proizvoda u Vojvodini sažete su u naučni rad koji potpisuju dr Branislav Vlahović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, mr Anton Puškarić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz Beograda i Danica Nikolić iz vrbaske IM „Karneks“.
– Proizvodnjom i prodajom autohtonih prehrambenih proizvoda podstiče se razvoj seoskih područja, uz očuvanje nacionalnog identiteta, i istovremeno obogaćuje ponuda regiona. Ovi proizvodi, pored toga, pobuđuju i emotivnu notu, jer svako voli da se seti šta je jeo kad je bio mali, i tako se bar nakratko vrati u detinjstvo – istakao je profesor Vlahović, predstavljajući rezultate istraživanja nedavno, na savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku.
Vojvođanska šunka je izvorni proizvod domaćeg stanovništva, čija je potrošnja ograničena samo visokom cenom. Petrovački kulen ima obeležja lokalnog proizvoda za područje centralne i južne Bačke, dok je štrudla od maka specijalitet Banaćana, i u poslednje vreme proizvode je i manje pekare.
– „Bermet“ je vrhunsko desertno vino za koje mnogi veruju da je bilo uvršteno i u vinsku kartu „Titanika“. Ovo, međutim, nije dobilo zvaničnu potvrdu, ali zato postoje pisani dokumenti da je kompanija koja je gradila potonuli brod kupila upravo „bermet“ iz Sremskih Karlovaca. Ovde je ograničavajući činilac obim proizvodnje, jer se godišnje napuni samo od 15.000 do 20.000 boca ovog vina – naveo je profesor Vlahović.
Pored četiri proizvoda koji bi mogli da postanu brendovi, ispitanici su u užem izboru imali još sremsku kobasicu, pihtije, čvarke, domaću slaninu, futoški kiseli kupus, dudovu rakiju, pitu od bundeva i pareni rolovani sir. Za neke od ovih đakonija čulo se i dalje od vojvođanske ravnice jer se, recimo, kiseli kupus iz Futoga već izvozi u Nemačku. Ni domaća slanina nije porok pa u svetu raste tražnja za ovim proizvodom od sorte svinja mangulica, zbog manjeg sadržaja holesterola.
Dudova rakija bila je tradicionalni napitak starih Vojvođana, ali gubi značaj zbog krčenja stabala. Ovaj proizvod ima organski karakter, jer se dud ne prska. Zanimljivo je, isto tako, da je sada u Kanadi veoma popularna pita od bundeva, polupripremljena.
Profesor Vlahović je naglasio da bi proizvođači morali strogo da vode računa o kvalitetu ovih specijaliteta, sa naglaskom na poreklo i autonomnost.
– Povrh svega, potrebno je umešno dizajnirati svoj proizvod. Evo, mađarski kulen ima na pakovanju nacionalnu zastavu – naglasio je profesor Vlahović.
G. Otašević
[objavljeno: 13.05.2010.]
