Izvor: Politika, Beta, 09.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit srpskog agrara 600 miliona dolara
Ministar poljoprivrede Saša Dragin potpisao zajedničke projekte sa Portugalijom, Rumunijom i Slovenijom u okviru fondova Evropske unije
Novi Sad – Cilj agrara Srbije je da sadašnji suficit u razmeni poljoprivrednih proizvoda sa inostranstvom koji je sada 600 miliona dolara godišnje i dalje povećamo. Iz tog razloga su nam potrebne nove strane investicije u Srbiji i zato delegacijama koje su prisutne na ovoj sajamskoj manifestaciji želimo da ukažemo na respektabilne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrednosti koje imamo u proizvodnji hrane – rekao je juče republički ministar poljoprivrede dr Saša Dragin u razgovoru sa ministrima i drugim najvišim zvaničnicima u ovom resoru iz Austrije, Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Češke, Holandije, Hrvatske, Kine, Mađarske, Makedonije, Portugalije, Republike Srpske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Oni predvode svoje privrednike na 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji je počeo juče i okuplja 1.600 izlagača iz naše i još 30 zemalja sa svih kontinenata, osim Australije.
Ministarstvo poljoprivrede Srbije potpisalo je juče na Novosadskom sajmu memorandume o razumevanju sa ministarstvima poljoprivrede Rumunije i Portugalije.
Ministar Dragin izjavio je da je potpisivanje ovih dokumenata veoma važno, jer je Srbija sa Portugalijom i Rumunijom dogovorila realizaciju zajedničkih programa, takozvanih „tvining projekata”.
Prema njegovim rečima, projekat sa Rumunijom biće realizovan u oblasti fitosanitarne inspekcije i veterine, dok će sa portugalskim ministarstvom biti ostvaren u oblastima navodnjavanja i proizvodnje vina. „Ovo je dobra osnova za razvoj poljoprivredne saradnje sa ovim zemljama”, rekao je Dragin i dodao da je Evropa i te kako zainteresovana za poljoprivredne proizvode iz Srbije, ali da je obaveza naše države da za to ispunimo neophodne kriterijume. Prema proceni stručnjaka iz Ministarstva poljoprivrede, vrednost svakog pojedinačnog projekata iznosiće najmanje dve milijarde evra i većim delom će biti finansirani iz fondova Evropske unije.
Dragin je, u razgovoru sa ministrom poljoprivrede Slovenije Milanom Pogačnikom izjavio da će Srbija i Slovenija konkurisati kod fondova Evropske unije na zajedničkom programu u oblasti bezbednosti hrane.
Ovaj „tvining projekat" sa Slovenijom pomoći će Srbiji u procesu usaglašavanja zakonske regulative u oblasti bezbednosti hrane i dobijanju statusa posmatrača u Evropskoj asocijaciji za bezbednost hrane.
S. Živković
---------------------------------------------------
Ratari sa zebnjom očekuju žetvu pšenice
Poljoprivrednici strahuju da otkupna cena hlebnog žita koja je pala na ispod 10 dinara za kilogram neće pokriti ni troškove proizvodnje
Kula – Kako se bliži početak žetve, poljoprivrednici u Bačkoj sve više strahuju da od ovogodišnjeg roda neće moći da pokriju ni osnovne troškove proizvodnje, a kamoli da će im preostati makar i minimalna zarada. Cena hlebnog žita na berzi pala je ispod deset dinara za kilogram, zalihe su ogromne, a potražnja je potpuno stala. Prognoze su da će, ukoliko u međuvremenu država ne bude intervenisala na tržištu, otkupna cena žita u danima kosidbe biti kudikamo niža nego prošlog leta.
Uz to, kako ističu u „Agrozavodu”, koji prati celokupnu poljoprivrednu proizvodnju u atarima opština Kula, Vrbas, Srbobran i Bečej, sušni period tokom marta i aprila sigurno će uzeti svoj danak. Zato se na oko 40.000 hektara oranica, koliko je na ovom području jesenas zasejano pšenicom, očekuju prinosi ispod proseka.
– Usevi se, zavisno od vremena u kojem je prošle jeseni obavljena setva, trenutno nalaze u različitim fazama razvoja. Na parcelama gde je primenjena puna agrotehnika, može se računati na solidne prinose, ali generalno pšenica ovog proleća ne izgleda onoliko dobro kao prošle godine u ovo vreme – ocenjuje agronom Miroslav Borojević.
Ni Dragan Satarić, generalni direktor PIK „Bečej”, ne očekuje berićet od predstojeće žetve i izražava bojazan da će proizvođači veoma loše proći zbog stihije koja već duže vremena prati stanje u domaćem agraru. Najviše, kaže, zabrinjava situacija na tržištu zbog velikih zaliha lanjskog roda, kojih bi, naglašava, trebalo da se reši pre početka žetve, a jedno od rešenja moglo bi da bude i da država poljoprivrednicima obezbedi izvozne subvencije.
Najnovija računica ovdašnjih ratara kazuje da su, uz trenutne cene pšenice i repromaterijala za setvu, na gubitku u proseku za 300 evra po svakom zasejanom hektaru, pod uslovom da su maksimalno koristili sve agrotehničke mere. Otuda su mnogi, da bi smanjili setvene troškove, jesenas bili prinuđeni da štede na mineralnom đubrivu i hemijskim zaštitnim sredstvima, što će se neminovno odraziti i na prinose, ali i na kvalitet pšeničnog zrna.
– Za sejanje i obradu hektara pšenice, sa troškovima kombajniranja, potrebno je oko 65.000 dinara, da bi se ostvarilo osam tona kvalitetnog roda i pozitivno poslovalo. To je, međutim, gotovo nemoguće postići, budući da je otkupna cena uvek, kao po pravilu, ponižavajuće niska – navodi Mita Belić, zemljoradnik iz Srbobrana, koji smatra da bi realna cena pšenice ovogodišnjeg roda trebalo da bude najmanje 14,50 dinara.
Ni podaci „Žita Srbije”, poslovnog udruženja koje objedinjuje proizvođače pšenice u državi, ne ulivaju nadu paorima da će se ovajditi od predstojeće žetve. Jer, kako se čulo na nedavnom skupu poljoprivrednih stručnjaka u Bečeju, posvećenom ulozi i značaju velikih poljoprivrednih gazdinstava u proizvodnji hrane, uz očekivani ovogodišnji rod od 2,2 miliona tona, Srbija će imati između 500.000 i 700.000 tona tržnog viška pšenice. Tolike zalihe, upozoreno je, a pogotovo u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize, samo mogu doprineti daljim potresima na ionako trusnom domaćem agrarnom tržištu.
P. Koprivica
------------------------------------------------------------
Kombajni i traktori – staro za novo
Novi Sad – Na 76. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji je juče počeo u Novom Sadu i traje do 16. maja, uprkos krizi u kojoj se nalaze i proizvođači i potrošači u oblasti agrara, ipak, nisu izostale povoljne ponude robe kakvih do sada nije bilo na našem tržištu.
Poljoprivrednici su najviše zainteresovani za ponudu kompanije „Res trejd", zastupnika najvećeg svetskog proizvođača poljoprivredne mehanizacije „Džon Dir", koja je upravo najavila da će u okviru akcije „Ozelenimo Srbiju"na svom sajamskom prostoru ponuditi ratarima nove kombajne i traktore po principu staro za novo.
Predstavnici ovog izlagača na sajmu rekli su nam da su spremni da od seljaka preuzmu sve tipove i modele traktora i kombajna, a jedini uslov je da budu kompletni, to jest da imaju sve delove.
Kombajni će biti vrednovani po 7.000 evra, a traktori 2.500 evra, što znači da će za toliko poljoprivrednici platiti manje novu mehanizaciju koju su odlučili da kupe za svoja gazdinstva. U „Res trejdu" se nadaju da će ova odluka naići na podršku finansijskih kuća i organizacija koje okupljaju zadrugare i farmere, ne isključujući mogućnost da se deo mehanizacije zameni i za poljoprivredne proizvode, posebno pšenicu i kukuruz.
S. Ž.
[objavljeno: 10/05/2009]
