Izvor: Radio 021, 15.Avg.2019, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit ide u plate, glasači preči od ekonomije
Mada pad industrijske proizvodnje i rast bruto-društvenog proizvoda manji od očekivanog ukazuju da je ekonomiji neophodna pomoć, iz izjava predsednika Srbije može se očekivati da će se 440 miliona evra budžetskog suficita na kraju polugođa utrošiti isključivo na rast plata zaposlenih u javnom sektoru.
Piše: Živan Lazić
Nisu učestala istraživanja javnog mnenja jedino što nas podseća da redovni parlamentarni izbori polako postaju centralna tema u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Srbiji.
Predstojeće odmeravanje stranaka na umu ima i predsednik države Aleksandar Vučić, prema čemu umnogome oblikuje i javne nastupe.
Tanak buđelar
Tako je početkom meseca najavio rast plata kako bi prosečna zarada u januaru, ako ne i pre, sa 470 dostigla 500 evra. Vučić zna na šta običan birač najviše obraća pažnju, stoga se i neprekidno interesuje kakvo je stanje u novčaniku onog čiji glas će mu na proleće biti dragocen.
Primanja su u Srbiji već veoma dugo izrazito niska i velika većina stanovništva decenijama tek nekako preživljava. Zapravo, i sa zaradama znatno većim nego što se obećava, gro građana bi i dalje bio u zoni siromaha, onih koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Naravno da na ovom nivou standarda i tridesetak evra mesečno više mnogima dosta znači. Otuda predsednik, pragmatičan kakav već jeste, često obećava poboljšanje.
Od viška boli glava
Pitanje je, međutim, kako doći do većih plata, a da se ne naruši minimalno i teško dostignuto poboljšanje ekonomije. Sa mislima već na izborima, u zanosu primetnog budžetskog suficita na kraju prvog polugođa, predsednik je povećanja zarada vezao upravo za tih 440 miliona evra neutrošenih državnih para.
Vlast ima pravo da budžetski višak utroši na tri osnovna načina: ulaganjem u javne investicije, povećanjem plata u javnom sektoru ili umanjenjem nameta privredi
Izvesno je da je poslednjih godina država povećala javna ulaganja, čini se da je sada na redu jačanje efikasnusti državnih investicija.
Pare bolje plaćenima
Nije sporno da bi i krajnje skroman rast zarada mnogi dočekali kao "ozebao sunce". Valja primetiti da se povećanje odnosi samo na zaposlene u javnom sektoru, a plate ovih cirka 670.000 radnika su i do sada bile 25-30 odsto više nego zarade zaposlenih u privatnom segmentu.
Objašnjenje da država može podići plate jedino tamo gde je odgovorna za poslovanje samo na prvi pogled pojašnjava stvari. Moguće je smanjiti privredi namete na rad, u kom slučaju bi preduzetnik deo uvećane dobiti mogao odvajati za nova ulaganja, deo za rast plata zaposlenima.
Uostalom, prošle godine se itekako govorilo o potrebi rasterećenja privrede. Približavanjem izbora ova tema se neprimetno izmestila iz fokusa javnosti. Ekonomski parametri, pak, govore nam da je pomoć ekonomiji svakim danom sve potrebnija.
Pad industrijske proizvodnje
Na kraju prvog tromesečja rast BDP je iznosio samo dva i po, znatno manje od projektovanih 3,5 odsto. Nema naznaka ni da je u tri naredna meseca ostvaren veći.
Stoga ne iznenađuje da je na kraju polugođa izvoz istina dostigao 8,6 milijardi evra, ali je i uvoz rastao. I to uočljivo brže, te je iznad 11,5 milijardi.
Šestomesečni spoljnotrginski deficit je premašio 2,93 miljardi evra i za 17,1 odsto je veći nego lane u isto vreme. Trend koji još više opominje je pad industrijske proizvodnje u prvih šest meseci za 2,1 odsto. Posebno zabrinjava da je prerađivačka industrija zabeležila za 3,7 odsto manju preradu.
Ispod očekivanja
Šta je razlog da srpska industrija, i ekonomija u celosti, u koju je iz inostranstva prošle godine uloženo tri i po, a tekućeg polugođa još dve miljarde evra, beleži rezultate znatno ispod očekivanja?
Svakako da će se teškoće sa redukovanom proizvodnjom automobila u Kragujevcu odražavati duže vreme na domaću ekonomiju. Ipak, ovog puta je skroman i rezultat preduzeća u vlasništvu domaćih gazda; tako je prehrambena industrija sa, za naše prilike, dosta malih preduzeća, imala 4,1 odsto manju produkciju.
Veliki nameti
Ponajbolje ovdašnje kompanije, orijentisane na izvoz, opterećuje monetarna politika jakog dinara, ali i veliki nameti. Tako su porezi na rad godinama iznosili 63 odsto bruto zarade, pa se lane mnogo govorilo da se ozbiljnije umanje, na 56 odsto; bilo je i onih koji su smatrali da ne bi trebalo da premaše 48 odsto, što je gornja granica u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.
Vlast je opterećenje umanjila simbolično, za procentni poen, pad industrijske proizvodnje i rast trgovinskog deficita pokazuju nam da je privredi opterećenje i dalje veliko, a kurs valute nepovoljan.
Ima jakih razloga da se snižavanjem nameta preduzetnicima pomogne. Priliv novca u budžet je iznad planiranog, može se umanjenjem obaveza domaća privreda podstaći da više ulaže i time otvori nova radna mesta, uvećava zarade.
Ali, dolazeći izbori su očigledno izbili u prvi plan i predsednik Vučić se odlučio da igra na standardan način, oslanjanjem na javni sektor.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
