Izvor: Politika, 17.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stres kao okidač
U radu sa osobama obolelim od karcinoma otkriva se da su godinu, dve, pa i više, bile izložene traumatičnom iskustvu
Profesor dr Dimitrije Segedi, specijalista ginekolog-akušer novosadske Klinike za ginekologiju i akušerstvo, kaže da je pitanje borbe protiv raka kao nezarazne bolesti od nacionalnog interesa, kao i da ljudi kao pojedinci ne mogu tome da se suprotstave.
– Država mora to da čini podizanjem medicinske i opšte kulture, obrazovanjem u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << segmentu, organizovanjem skrining programa za one oblike karcinoma gde je to moguće, obezbeđivanjem finansijskih sredstava izbudžeta zemlje i obrazovanjem kadrova. Na neke od tumora kod žena utiče i genetika, recimo kodpojedinih malignih tumora dojke, jajnika i tela materice i tu se malo može uticati. Nasleđe ne možemo da promenimo, ali stil života možemo. Nije dovoljno o svemu tome govoriti ženama, one treba da idu na redovne kontrole i, ako se rak otkrije na vreme, on je izlečiv. Ovaj vid poruke i edukacije mora da uključi i muškarce, da i oni podstaknu svoju suprugu ili partnerku da jednom godišnje ode na ginekološki pregled – istakao je dr Segedi.
Obolevanje od karcinoma ima i svoju socijalnu dimenziju. Kako smatra naš sagovornik, socijalno ugroženi ljudi u našoj zemlji najviše su izloženi mogućnosti da dobiju neke vidove karcinoma, ali je njima zdravstvena zaštita, iz mnogo razloga, najmanje dostupna.
– Kada neko umre od karcinoma to nije samo tragedija za porodicu, već je i psihička trauma i za prijatelje te osobe, kao i saradnike na radnom mestu. Nažalost, u našoj zemlji više se govori o natalitetu, vantelesnoj oplodnji i drugim stvarima nego o preventivi i lečenju malignih tumora. Ja na to kažem da je dobro što se naši političari i lekari bore za povećanje nataliteta, ali da je potrebno kada se dete rodi da ima i zdravu majku koja će dovoljno dugo živeti da ga osposobi za život. Dakle, ovi prioriteti moraju da se izjednače – istakao je dr Segedi.
Veliki broj istraživanja pokazao je da su osobe koje su se nalazile pod stresom češće obolevale od nekih vrsta karcinoma nego one koje su živele mirno. Psiholog Ivana Stanković, iz Leskovca, objašnjava da je dugotrajno izlaganje stresu, posebno visokog intenziteta, često u kombinaciji sa ostalim faktorima rizika, okidač za aktiviranje ćelija rakai njihovo bujanje. Ona napominje da stresne situacije oslabljuju naš imunološki potencijal i otvaraju prostor za nepoželjne procese u organizmu.
– U radu sa osobama obolelim od karcinoma redovno otkrivamo da su godinu, dve, pa i više, pre otkrivanja bolesti bile izložene jakom dugotrajnom stresu ili traumatičnom iskustvu. U početku je obolelima teško da dovedu u vezu ova iskustva sa bolešću, ali kasnije sve više njih uviđa da su se u proteklom periodu bukvalno „jeli” zbog raznih stvari. Kao što se na psihološkom planu „jedemo” od muke, stresa ili neke traume, tako i naš organizam aktivira „loše” ćelije koje počinju i fizički da izjedaju organizam.U tom smislu je za lečenje jako važan stav pacijenta u odnosu na bolest, kao i „hvatanje poruke” koju organizam ovom bolešću šalje. Za prevenciju je, ipak, od vitalne važnosti ovladati tehnikama amortizovanja stresa, kao išto pre „proraditi” psihološke posledice traumatičnih iskustava – istakla je Ivana Stanković.
Onkolozi upozoravaju da je karcinom pluća vodeći uzrok smrti među svim vrstama maligniteta kod oba pola, posebno kod pušača. Nisu bezbedne ni osobe koje se nalaze u okolini pušača, jer oni udišući duvanski dim konzumiraju oko 35 do 40 odsto štetnih supstanci.
Lekari kažu da se sa prekidom pušenjaznačajno smanjuje i rizik obolevanja od raka pluća: nakon 10 godina od ostavljanja duvana rizik obolevanja od raka pluća jeod 30 do 50 odsto. Osim ove vrste karcinoma, pušenje je glavni uzrok za pojavu još nekoliko karcinoma koji su zbog toga i nazvani pušačkim karcinomima – rak usta i usne duplje, grla, jednjaka i mokraćne bešike. Pušenje igra značajnu ulogu i u nastanku i razvoju karcinoma gušterače, grlića materice i bubrega...
Dr Ika Pešić, iz Komisije za odvikavanje od pušenja Ministarstva zdravlja, kaže da svake godine, u našoj zemlji, 16.000 ljudi umre zbog duvanskog dima, odnosno da svaki dan u Srbiji zbog pušenja 44 osobe umru. Ona objašnjava da je na nedavno održanom kongresu Svetske unije za borbu protiv raka u Ženevi istaknuto da je u 2005. godini širom sveta umrlo 7,6 miliona ljudi od raka. Od tog broja, oko 80 odsto su oni koji su živeli u nerazvijenim i zemalja u razvoju, a da je 40 odsto smrti moglo da se spreči. Procenjeno je da će 2015. godine umreti devet miliona ljudi, a 2030. godine 11,4 miliona.
–Pušači nisu krivi što puše. Većina njih je počela da puši u nekritičnom periodu života, najčešće između 14. i 16. godine. Snažna zavisnost od nikotina koja se lako i brzo postiže, ozbiljna je prepreka za ostavljanje pušenja– naglasila je dr Pešić.
D. D. K.
[objavljeno: 18/10/2008]
.jpg)
