Izvor: Radio 021, 05.Jul.2019, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrand - istorija duga 200 godina, bar
Kada ovih letnjih dana kiša ili hladniji vazdušni talas učine boravak na rečnoj obali manje ugodnim, vredi odšetati do Dunavske ulice i u Muzeju grada Novog Sada pogledati izložbu o gradskoj plaži kustosa dr Agneš Ozer.
Piše: Živan Lazić
Tokom decenija negovanja letnjih odlazaka na reku, Novosađani su izgradili svojevrsni društveni događaj i lokalnu instituciju.
Danas nema Novog Sada bez kultne plaže za koju se poodavno tvrdi da je najlepša >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << kupališna oaza na Dunavu.
Počeci
Izložba "Takvog štranda ni na moru nema", autorke dr Agneš Ozer, koju ovih dana možemo videti u Muzeju grada Novog Sada, govori nam da nije oduvek bilo tako.
Mada je grad i u prošlosti bio okrenut reci, bilo je potrebno da prođe dosta vremena da se izgradi tradicija kupanja i uživanja u odmoru na rečnim obalama. Šetajući kroz lokalnu istoriju tek 1827. godine nailazimo na prvi pisani trag o ovdašnjim kupačima; zabeleženo je kako je ribar Jakov Rajs prevozeći čamcem kupačima prodavao rakove.
Pisani izvori pokazuju da je već naredne sezone gradski magistrat odobravao zahteve za otvaranje plaže na levoj dunavskoj obali. Istina, na suprotnoj obali oficiri iz Petrovaradina su znatno ranije imali sopstveno kupalište, samo za vojna lica.
Traganje za lokacijom
Prva novosadska plaža locirana je neposredno uz Brukšanac, danas nepostojeći deo Petrovaradinske tvrđave sa bačke strane. Nalazio se, otprilike, na mestu gde danas počinje Varadinski most.
Međutim, kako je na okuci Dunav brz, pun virova i često neugodan, građani su tražili povoljniju lokaciju. I posle tridesetak godina iznašli su je gotovo kilometar i po uzvodnije, u neposrednoj blizini Ribarskog ostrva. Danas je ovde čuveni Štrand.
Odabir lokacije je bio dug i temeljit. Pesak je bio optimalno sitan, pristup na obalu relativno lako savladiv, a i sam ulazak sa plaže u reku, nakon manjih radova, bio je postupan. Teren je šumovit, sa mogućnošću da se jasno razdvoje dečije, žensko i muško kupalište.
Akcionarsko društvo
Kada su jednom naišli na vanredno povoljnu lokaciju, Novosađani je nisu napuštali. Naprotiv, do današnjih dana kontinuirano rade na poboljšanju i modernizaciji plaže.
Prva pominjanja kupališta blizu Limana čitamo još u šestoj deceniji devetnaestog veka, ali tek je 1907. godine održana prva licitacija za uzimanje u najam plaže od strane privatnika.
Naime, po ondašnjim običajima, grad je iznajmljivao prostor, a svu brigu o uređenju i poslovanju kupališta preuzimao je zakupac, privatnik.
Vojni orkestar
Vredni preduzetnici su uspevali da izgrade kabine, tuševe.
Međutim, sve je dobilo na kvalitetu i na nivou kada je 1913. godine novoosnovano akcionarsko društvo "Štrand" preuzelo na sebe obavezu razvoja plaže.
Brzo dolazi do skokovitog razvoja, naglo se povoljšava kvalitet kupališta i širi lepeza usluga koje se mogu zadovoljiti na obali Dunava. Uvedena je i redovna svirka vojnog orkestra.
Kultno mesto
Nakon prvog svetskog rata plaža se širi i razvija. Godine 1930. bila je oko 700 metara dugačka, 60 široka i imala je 750 kabina.
Računa se da je mogla da opsluži i do deset hiljada posetilaca, mada je broj žitelja Novog Sada tih godina jedva dostizao četrdesetak hiljada.
I danas je Štrand kultno mesto, jedino u gradu gde se može bos šetati. U svim ostalim kvartovima asfalt je prekrio prirodnu površinu.
Kao što je bila praksa i ranije, današnje generacije su kupalište, možda i previše, uredile prema kanonima svog vremena. Kafići su isti kao u gradu, sluša se ista muzika.
Namigivanje i koketiranje
Izložbom nam muzejska savetnica Agneš Ozer pokazuje kako je Štrand izgledao ranije, kako se menjao, razvijao i prilagođavao novim prilikama.
Ne bi trebalo da nas iznenadi što su kupači sve do pred Drugi svetski rat bili u "kostimima do guše", obnaženost nije bila u modi.
Naravno da se i u strogim puritanskim vremenima nalazilo načina da se na plaži, više nego u drugim prilikama, zabavlja, koketira, namiguje...
Stoga kada ovih dana šetate gradom navratite u Dunavsku i Muzej; prava je uživancija.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
