Izvor: Blic, 23.Avg.2009, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranci će jeftino kupovati zemlju
U Srbiji se i dalje ne zna čija je zemlja, nema strategije razvoja poljoprivrede, gotovo ne postoji sistem za navodnjavanje, a obavezali smo se da za četiri godine dozvolimo strancima da kupuju oranice. Mislim da i nismo razmišljali šta smo prihvatili kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Zato treba uvesti moratorijum na prodaju zemljišta strancima od najmanje deset godina – kaže za „Blic nedelje" prof. dr Miroslav Malešević, direktor Instituta za povrće i žitarice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Novom Sadu.
Pitanje prava sticanja i uživanja svojine na nepokretnostima stranih pravnih i fizičkih lica uređeno je članovima 53. i 63. SSP-a. U članu 63. definisano je da će u roku od četiri godine Srbija osigurati isti tretman za državljane EU kao i za svoje državljane. Međutim, u važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, stranim pravnim i fizičkim licima zabranjuje se kupovina. To znači, kako navode u Ministarstvu poljoprivrede, da će u periodu od četiri godine od stupanja na snagu SSP-a ova odredba zakona morati da se uskladi sa Sporazumom. „Takođe, članovi SSP-a koji regulišu ovu materiju nisu deo Prelaznog sporazuma, što znači da će realan rok za prilagođavanje biti najmanje sedam godina", dodaju u ovom ministarstvu. Naime, potreban je određeni period da zemlje EU ratifikuju SSP, a od tada teče rok od četiri godine.
Međutim, u Ministarstvu nemaju odgovore na pitanja da li je ovo kratak rok, da li se razmišlja da se nekako produži i kako sprečiti jeftinu prodaju zemljišta strancima.
Malešević kaže da pre bilo kakve odluke o davanju prava strancima da kupuju zemlju treba raščistiti imovinsko-pravne odnose jer se sada ne zna šta je čije. A posle bi trebalo uraditi strategiju razvoja poljoprivrede, formirati model domaćeg farmera. „Nemci su prilikom pripajanja Istočne Nemačke na ovaj posao izgubili devet godina, ali se znalo čije je i najmanje parče zemlje", podseća Malešević.
Prema njegovim rečima, zemlja je trajni resurs i normalne države ne ispuštaju vlasništvo nad njom, a samo pod određenim uslovima omogućavaju koncesije i zakup. Umesto političara, kako kaže, struka bi trebalo da se pita.
– Ako se ništa ne promeni, treba da se zapitamo od čega ćemo živeti. Profitiraće domaći bogataši jer za njih nije ništa da izdvoje nekoliko hiljada evra za hektar zemlje koju strancima mogu kasnije da prodaju za 20 do 30 hiljada evra – navodi Malešević.
Međutim, Tanja Miščević, bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije, kaže da tajkuni sada mogu da za bagatelu kupuju posede jer nema konkurencije, što će primena SSP promeniti.
– Prilikom pregovora o SSP stručnjaci nisu videli problem zbog samo četiri godine prilagođavanja. Mislim da je to dovoljno da se stvori konkurencija koja će uticati i na cene – objašnjava Miščevićeva.
Na pitanje da li je dobra strategija da stranci kupuju poljoprivredno zemljište, ona kaže da u tome nema ničeg lošeg. Tako se radi u EU, to je uslov za sve zemlje koje ulaze u Uniju, a i u članicama važe isti principi. Ona negira da su neke zemlje dobijale duži period prilagođavanja od četiri godine, i navodi da je jedino Poljska isposlovala rok od oko deset godina.
Zemljište u Srbiji u brojkama
5,11 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta
od toga 4,25 miliona hektara obradivog zemljišta
od toga 1,65 u Vojvodini
vlasništvo: državno, društveno, privatno
1,1 milion seoskih domaćinstava
Miroslav Mišković 25.000 hektara*
Miodrag Kostić 24.000 hektara*
Petar Matijević 16.000 hektara*
*privatno, i državno uzeto u zakup
