Izvor: Radio 021, 07.Feb.2017, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stižu skeneri i magneti, a odlaze radiolozi
Dočekati red za pregled na skeneru ili magnetnoj rezonanci u Srbiji konačno nije više "nemoguće misija", barem u najvećim kliničkim centrima.
Hitni pacijenti se na ova snimanja upućuju odmah, primljeni na bolničko lečenje budu snimljeni u roku od 48 sati, a svi kojima je skener neophodan, pregled se zakazuje u roku od 30 dana. Ovo za "Politiku" tvrdi prof. dr Dragan Mašulović, direktor Centra za radioterapiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije u Beogradu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << donedavno koordinator za oblast radiologije pri Ministarstvu zdravlja. On dodaje da više ne postoji lista čekanja, već samo lista zakazivanja pregleda.
Međutim, u Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da u Srbiji "na stanju" ukupno ima 72 skenera i 30 magnetnih rezonanci. Mnogi od ovih aparata su van upotrebe zbog čestih kvarova, a neki su pravi muzejski primerci. U resornom ministarstvu zato najavljuju da je za valjevsku bolnicu novi skener već nabavljen, plaćen i samo što nije počeo da radi. Za sada je pod najvećim pritiskom KCS, a dr Mašulović kaže da se uz veliko zalaganje zaposlenih u Urgentnom centru u toku dežurstva na skeneru snimi prosečno 150 pacijenata. On objašnjava da su kapaciteti na granici izdržljivosti, a razmišlja se i o vikend-radnim danima.
Veliki problem je i masovan odliv radiologa iz državnog zdravstva u privatne klinike i dijagnostičke centre, a i bez toga ih je nedostajalo. Za dve godine je iz ove službe u privatne klinike otišlo šestoro iskusnih i vrlo stručnih radiologa, među kojima je i nekoliko profesora Medicinskog fakulteta. Razlozi za migraciju su veće plate i manje dežurstava nego u državnom sektoru.
Opširnije o situaciji u Beogradu čitajte u Politici.
Kada je reč o migraciji lekara u Vojvodini, kako je 021 nedavno pisao, najmanje 152 lekara otišlo je u toku prošle godine put Nemačke i drugih zemalja u potrazi za poslom.
Godišnje medicinu u Novom Sadu upiše oko 250 domaćih i stranih studenata, dobar deo svake godine izađe sa diplomom sa fakulteta, te je proizvodnja kadra zadovoljavajuća, ali ne i njihovo zapošljavanje. Naime, posao ili barem šansa za zaposlenje rezervisano je uglavnom za one bliske postojećem kadru u medicini (deca lekara, rodbina, prijatelji), te ne čudi da se na fakultetima, u klinikama i zdravstvenim centrima najčešće čuju određena jedno te ista prezimena. Ostatak mladih završi na birou i zbog aktuelne Vladine zabrane zapošljavanja, koja je dovela do deficita u ustanovama koje rade na spasavanju ljudskih života.
Više o tome ko će nas za nekoliko godina lečiti čitajte u našem tekstu OVDE.
Autor: Politika, 021
