Izvor: Blic, 27.Jan.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut u februaru u parlamentu Srbije
NOVI SAD - Iako je predsednica republičkog parlamenta Slavica Đukić-Dejanović još pre nedelju dana najavila da će statut Vojvodine na dnevni red dospeti najranije u martu, predsednik Pokrajinskog odbora DS Dušan Elezović izjavo je za „Blic” da će se narodni poslanici Skupštine Srbije o najvažnijem vojvođanskom aktu izjasniti već u februaru.
Elezović je optimizam zasnovao posle više susreta predsednika Srbije Borisa Tadića i predsednika vojvođanske vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bojana Pajtića. Prošlog petka njih dvojica, navodi Elezović, dogovorili su se da se „zajedno sa statutom usvoji i zakon o prenosu nadležnosti sa republike na pokrajinu”.
- Uprkos spekulacijama u vezi statuta, u DS ne postoji nikakva podela, kao ni u redovima vladajuće koalicije koja je radila na pripremanju novog statuta, pa će najviši normativni akt Vojvodine biti usvojen u najkraćem roku, najkasnije do kraja februara - potvrdio je Elezović.
Predsednik poslaničke grupe DS u pokrajinskom parlamentu dr Dragoslav Petrović je izjavio da su u „toku intenzivni radovi na usaglašavanju teksta pratećeg zakona o prenosu nadležnosti između resornih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata”.
- Predstavnici ministarstava i pokrajinskih sekretarijata punom parom usaglašavaju zakonski predlog. Do kraja ove nedelje očekujemo da će biti završena radna verzija predloga zakona, kako bi već sledeće sedmice taj zakonski tekst prošao Republičku vladu i kao njen predlog mogao da se uputi skupštinskim odborima, odnosno Skupštini - kazao je Petrović, koji kao član pokrajinske vlade učestvuje u pripremanju tog zakonskog predloga.
U međuvremenu, dok statut Vojvodine čeka na potvrdu u Republičkoj skupštini kao i da iz Vlade Srbije stigne predlog pratećeg zakona o prenošenju nadležnosti, stranke desnog političkog bloka (DSS, SRS i SNS) i dalje tvrde da predloženi statut vodi Srbiju ka federalizaciji. Iz DSS su najavili da će se obratiti Ustavnom sudu i tvrde da je „predloženi statut protivustavan” i da „vodi ka stvaranju nove republike u Srbiji”.
Najspornija odredba, prema mišljenju Zorana Lončara, predsednika Pokrajinskog odbora DSS, jeste ona koja „Vojvodini dozvoljava da zaključuje međunarodne ugovore iz oblasti svoje nadležnosti” kao i da „osniva predstavništva u regionu Evrope i Briselu radi promocije i unapređenja svojih privrednih, naučnih, prosvetnih, kulturnih i drugih kapaciteta”. Ove odredbe Lončar smatra za „prve korake ka formiranju države”.
Kao vanustavan Lončar ocenjuje i član kojim se određuje da „Vojvodina preko svojih organa donosi odluke koje imaju značaj zakona na teritoriji Vojvodine u pitanjima koja su zakonom određena da su od pokrajinskog značaja”.
- Zakonodavnu aktivnost, navodi Lončar, ima samo Srbija.
Osporavajući primedbe DSS, predlagači statuta (DS, SPS, G17 plus, LSV i SVM) navode da „suština odredaba koje se odnose na međunarodnu saradnju nije diplomatska aktivnost, već će pokrajini omogućiti da lakše konkuriše u fondovima Evropske unije”.
- Predstavništvo ne predstavlja državnost pošto je mogućnost otvaranja predstavništava u inostranstvu data svakom preduzeću ili komori - kaže Petrović.
Milorad Mirčić iz SRS ocenjuje da je odredba po kojoj se teritorija Vojvodine sastoji od geografskih oblasti Bačke, Banata i Srema i koja se ne može menjati bez saglasnosti njenih građana na referendumu „potencijalno seperatistička”.
- Ovako pravno odlučivanje daje se samo građanima dela države, dok više pravnih stručnjaka tvrdi da se teritorija ne može utvrđivati statutom već zakonom o teritorijalnoj organizaciji Srbije - navodi Mirčić.
Prema oceni DSS i SNS, mogućnost da vojvođanska skupština predlaže na svojoj teritoriji mrežu sudova, kao i kandidate sa svoje teritorije za sudije Visokog saveta pravosuđa i Ustavnog suda „u direktnoj je suprotnosti sa Ustavom Srbije”.
Stranke desnog bloka zameraju i što se novim statutom savetima nacionalnih manjina daju prava koja prevazilaze prava manjina u drugim delovima Srbije, kao i da su protivustavno definisana imovina i izvorni prihodi Vojvodine, mogućnost da Vojvodina osniva svoju razvojnu banku, vojvođansku akademiju nauka i umetnosti i što kao zvanično pismo uvodi latinicu iako je po Ustavu to samo ćirilično pismo.
Jedinstvo sudske vlasti
Koautori predloženog statuta (Tamaš Korhec, Dragoslav Petrović, Svetozar Čiplić) tvrde da se ovim ni na koji način ne narušava jedinstvo sudske vlasti jer „statut Vojvodine predviđa isključivo inicijalno pravo za predlaganje mreže sudova u Vojvodini, a konačnu odluku donosi Republička skupština. To, uostalom, navode oni, u pomenutim pravosudnim institucijama predviđa i Ustav Srbije.
