Izvor: Blic, 14.Okt.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statut spreman za usvajanje
NOVI SAD - Prvaci Demokratske stranke, vodeće članice vojvođanske koalicije, Bojan Pajtić i Dragoslav Petrović, uvereni su da će predloženi statut pokrajine u Skupštini Vojvodine podržati tri četvrtine poslanika a u Skupštini Srbije za usvajanje ovog akta glasaće više od 140 poslanika. Pajtić je ove ocene izneo u razgovoru sa novinarima i glavnim i odgovornim urednicima redakcija iz Srbije.
Do jedinstvenog stava vladajuće koalicije (DS, SPS, G17 plus, Mađarska koalicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i LSV) o konačnom tekstu statuta, koji će se danas naći pred pokrajinskim poslanicima, nije se došlo jednoglasno. Jer LSV je prvo podržala predlog pa je svoju podršku statutu povukla, uslovljavajući DS da prihvati njihove amandmane, u suprotnom, govorili su, neće glasati za statut u republičkom parlamentu. Pošto je Odbor za pitanja ustavno-pravnog položaja Vojvodine juče prihvatio dva amandmana Lige koji se odnose na Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti i na budući izgled pokrajinske skupštine, nesporazum LSV sa DS je rešen.
Posle nekoliko izmena teksta juče je usvojena finalna verzija statuta.
U predlogu nakon najnovije korekture odustalo se od prava da Pokrajina predlaže sudiju u Visoki savet sudstva i tužioca u Državno veće tužilaca. Izbačena je ranije predviđena odrednica da je „Vojvodina integrisana u evropski sistem regiona" pa je umesto ove dodata odrednica da „Vojvodina predstavlja sastavni deo jedinstvenog kulturnog, civilizacijskog, ekonomskog i geografskog prostora srednje Evrope". Odredbama o promeni teritorije Vojvodine referendumom je dodat stav da će referendum biti pravno valjan ako na njemu glasa većina od ukupnog broja birača na teritoriji Pokrajine umesto ranije gde se predviđalo da je dovoljno da ga podrži polovina glasača bez obzora na broj izašlih. Novine ovog statuta koje su zadržane iz teksta prve verzije su promene po kojima će Izvršno već postati vlada Pokrajine, pravo da Vojvodina ima svoje simbole (grb i zastavu), institucija pokrajinskog ombudsmana, pravo na imovinu i formiranje razvojne banke Vojvodine i osnovanje javnih preduzeća Pokrajine. Omogućeno je pravo da Vojvodina otvara svoja predstavništva u zemljama Evropske unije radi promovisanja privrednih, turističkih, kulturnih, naučnih i drugih kapaciteta Pokrajine.
Današnja rasprava i glasanje neće biti presudni za primenu ovog statuta pošto će se usvojeni tekst uputiti republičkom parlamentu, koji na osnovu Ustava Srbije, daje saglasnost na najviši pravni akt Vojvodine. Budući da Skupština Srbije nije obavezana preciziranim rokom da da ocenu o ustavnosti budućeg statuta Vojvodine po mišljenju dr Dragoslava Petrovića (DS) novi statut bi mogao da bude proglašen „tek oko Nove godine".
Tamaš Korhec (SVM) rekao je da su dosadašnju raspravu o Nacrtu statuta pratile mnoge kontroverze. Jedni su u novom statutu videli težnje da se Vojvodina udalji od matice Srbije a na suprotnoj strani su oni koji su ovaj tekst predstavljali kao lošu kopiju Ustava, koji po njima nije ostavio dovoljno prostora za jačanje autonomije. Međutim, predlagači ovog statuta su jedinstveni, da je predlog statuta u skladu sa Ustavom Republike i kad je reč o nadležnostima Pokrajine on predstavlja maksimum koji će obezbediti uslove za privredni razvoj Vojvodine.
U međuvremenu, opozicione stranke podnele su više od stotinu amandmana na Predlog statuta, među kojima prednjači DSS Vojislava Koštunice koja je u skupštinsku proceduru dostavila 68 amandmana. DSS je najavila da će ako njihovi amandmani budu odbijeni tražiti od Ustavnog suda procenu ustavnosti najvećeg pravnog akta Vojvodine.
Profesor ustavnog prava Tamaš Korhec, inače koautor Predloga statuta, istakao je da će budući statut Vojvodine proći svako testiranje Ustavnog suda i da će, ako se podnesu zahtevi za procenu ustavnosti, sačekati sa njegovom primenom do odluke Ustavnog suda.
Amandman Nacionalnog saveta
Nacionalni savet podneo je amandman da se u statutu u delu gde se nabrajaju nacionalne manjine Vojvodine: „Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Crnogorci, Romi, Hrvati, Makednoci", doda da su pored njih pripadnici nacionalnih manjina „Ukrajinci, Bunjevci i Nemci koji na ovim prostorima vekovima žive".
