Izvor: Blic, 24.Apr.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Staru trospratnicu pretvorili u ruglo
NOVI SAD - Zgrada na uglu Bulevara oslobođenja i Futoškog puta, iako postoji više od 70 godina, proglašena je najneprijatnijim iznenađenjem koje su Novosađani doživeli u poslednjih desetak dana. Nakon što su skinute skele koje su je okruživale poslednjih godinu dana, svetlost dana ugledala je šokantna staklena nadogradnja koja je iznikla na krovu stare trospratnice. Ovim poslednjim arhitektonskim poduhvatom u Novom Sadu je, kažu stručnjaci, nastavljena tendencija neukusa i prostornog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neplaniranja.
- Ta zgrada je vredno delo moderne nastalo između dva rata. Da bi smo je sačuvali, mi smo još pre 15 godina ubedili urbaniste da ona mora da ostane tu gde jeste, zbog čega je bulevar na tom delu blago iskrivljen. Time smo sprečili njeno rušenje, a kako je došlo do nadogradnje i ko ju je odobrio, nije mi jasno - kaže Donka Stančić, istoričarka umetnosti.
Ona je istakla da se ovakve nadogradnje rade u svetu, ali da za njih važe visoki standardi o kojima odlučuju brojni stručnjaci iz sveta arhitekture i urbanizma. Da bi se nadogradio objekat, neophodno je dobiti saglasnost arhitekte koji je projektovao prvobitnu zgradu. Ukoliko, kao i u slučaju pomenute zgrade, on nije živ, saglasnost mora da odobri Društvo arhitekti. Kao i u većini slučajeva kada je u pitanju nadogradnja u Novom Sadu, od Društva arhitekata Novog Sada nije zatraženo mišljenje.
- Nikad se neću složiti sa ovakvom nadogradnjom. Ona jednostavno nema nikakvu logiku - ni vizuelnu, ni prostornu - Ilja Mitikišin, novosadski arhitekta i potpredsednik Saveza arhitekata Srbije.
Mada je sve više arhitekti radi projekte po narudžbini investitora, ističe Mitikišin, to ne sme biti opravdanje. A upravo ta popustljivost arhitekata je dovela do zgrada koje se prostorno ne uklapaju u celinu, što po stilu, što po suludim bojama fasada. Indigo plava zgrada u Ulici Pap Pavla, šarenilo novogradnje na Bulevaru cara Lazara, kao i renovirana zgrada „Norka" samo su neki od primera arhitektonskih promašaja.
- Mi arhitekte smo najviše krive za to - kaže Mikitišin, ističući da među kolegama ima sve više onih koji se ne trude da projekte uklope u ambijente.
Društvo arhitekata Vojvodine je napisalo pravilnik u kojem su konkretizovali propise u izgradnji, ali on nije nikada dobio pravnu težinu. O neophodnosti uvođenja reda i konkretnih standarda u izgradnji grada govori, kaže Stančićeva, i to što je Novi Sad još u 19. veku imao Estetski odbor za uređenje grada, i da je jedini spas u tome da se on ponovo uvede.
Vratiti Estetski odbor
U Novom Sadu je i do danas ostalo nejasno ko daje saglasnost na predložene projekte i planove izgradnje. Gradsko veće za urbanizam bavi se legitimitetom, poštovanjem projekta, gabarita, kvadrature... ali ne i izgledom. U „Urbanizmu" ističu da se ni oni ne bave konačnim izgledom zgrada, već jedino mogu da preporuče rešenje, ali nemaju ingerencije kojima bi obavezali investitora da ove preporuke i ispoštuju.
- Ako je ikome još stalo do izgleda ovog grada, trebalo bi vratiti Estetski odbor, gde će sedeti kompetentni ljudi koji neće biti izabrani po političkoj liniji, već isključivo zbog umeća i brige o gradu - ističe Donka Stančić ističući da bi ovom temom pre svega trebalo da se pozabavi gradski arhitekta, kao i Skupštinski savet za urbanizam.
