Izvor: Radio 021, 19.Maj.2020, 21:01
Šta znače naši snovi
U ova neobična vremena, mnogi ljudi pričaju kako sanjaju živopisnije snove nego inače.
Getty Images
Ket Paund je pitala psihoterapeutkinju kako slikarstvo može da nam pomogne da ih bolje razumemo - baš kao i sami sebe.
Snovi su vekovima opčinjavali filozofe i umetnike. Doživljavani su kao božanske poruke, način da se razvije kreativnost i, od uspona psihoanalize u 19. veku, ključ za razumevanje naše podsvesti.
Budući da su mnogi od nas >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << poslednjih nedelja iskusili neobično živopisne snove, čini se da je došao pravi trenutak da istražimo kako su se oni shvatali i opisivali tokom vekova. Tako bismo možda čak mogli da pronađemo neke intrigantne paralele sa vlastitim iskustvima.
Imate korona virus snove? Niste jedini Noćne more „pomažu da kontrolišemo strah kada smo budni“ Kako da se naspavate „kao čovek"
Ali zašto sanjamo tako živopisne snove sada? „Nalazimo se u potpuno novoj situaciji pa moramo da obradimo nove emocije", kaže psihoterapeutkinja Filipa Peri, koja je bila zatrpana odgovorima kad je nedavno od pratilaca na Tviteru zatražila da joj pošalju svoje snove. „Izmišljamo narative da bismo pronašli neki smisao u osećanjima koja se manifestuju u snovima", objašnjava ona.
Getty ImagesRenesansni slikari su voleli biblijske priče kao što su „Jakovljev san", koju je Rafaelo naslikao 1518. za svod vatikanske Apostolske palate
Direrov lični prikaz je, međutim, veliki izuzetak. Iako je Renesansa ohrabrivala interesovanja drevne filozofije za proučavanje snova, to je moralo da se pomiri sa dominantnom hrišćanskom ideologijom, koja nije odobravala paganska tumačenja. Većina slika snova bila je biblijske prirode.
Jakovljevi snovi - kao i oni koje je Josif tumačio za Faraona - bili su omiljene teme: Rafaelo ih je oslikao na tavanici vatikanske Apostolske palate 1518. godine. Živopisne metafore snova prikazane su u sferama koje plutaju na nebu kao da žele da naglase da je njihovo razumevanje van domašaja smrtnika.
Mitološke teme, kao što je „Usnuli Apolon i muze sa sudbinom" (1549) Lorenca Lota, mogle su, međutim, da pruže umetnicima slobodu da sugerišu vezu između snova i nadahnuća. Apolov san čini se da je podario muzama slobodu da odbace odeću i trčkaraju nage na obližnjoj livadi, sugerišući nesputanu kreativnost koju san može da oslobodi.
Košmarni sadržaj slika Hijeronimusa Boša ostavio je utisak na mnogo veći broj ljudi. Njihovi prizori skoro sigurno nisu shvaćeni prosto kao umetnikova predstava raja i paklenog ognja, već kao predstave opominjućih noćnih mora koje bi mogle da pohode grešnike kako bi ih upozorile šta ih čeka ako se ne pokaju. Ovo postaje eksplicitno u „Tundalovoj viziji" (c. 1520-30) jednog Bošovog sledbenika, na kojoj se vidi grešni vitez kako lebdi nad vlastitom košmarnom vizijom pakla.
