Izvor: Radio 021, 15.Nov.2018, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta u Srbiji ne može da se osigura?
Iako je danas moguće vrlo povoljno osigurati skoro svaku oblast poslovanja i života, a osiguravajuće kuće su na svakom koraku, tek nešto više od 10 odsto građana koristi ovu mogućnost.
Jedno od uverenja građana je da je osiguranje skupo, a osim toga, same osiguravajuće kuće svoje usluge ne predstavljaju dovoljno jasno i razumno za svakog. Kako su navele sagovornice Ženskog biznis kluba na diskusiji posvećenoj osiguranju u Novom Sadu, najčešće se osiguravaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << život i imovina, ali je danas moguće osigurati gotovo svaku oblast poslovanja i života. Ono što je presudno su, navodi menadžerka za biznis osiguranja "Generali osiguranja" Ivana Subotić, uslovi koje nude kuće.
"Uglavnom se osiguravaju ugostiteljski objekti, frizerski saloni, advokatske i knjigovodstvene kancelarije, mašinska i druga preduzeća. Preduzetnici ponekad traže da se osigura nešto što je maltene nemoguće, ali na kraju sve zavisi od uslova pod kojima radi osiguravajuća kuća, jer je svaka drugačija. Faktički je na našem tržištu za sada moguće osigurati skoro sve", navodi Ivana Subotić.
Doduše, postoji jedna oblast u biznisu koju ne pokriva osiguranje, a to je opasnost od sajber napada, objašnjava glavna i odgovorna urednica portala sveoosiguranju.rs Lela Saković. Kako dodaje, sajber napadi postaće sve veća pretnja na globalnom nivou i pitanje je vremena kad će se i ovakva usluga pojaviti na tržištu osiguranja.
"Trenutno je osiguranje od sajber rizika jako traženo u svetu, a ono kod nas još uvek nije stiglo. Istraživanja rađena prošle godine na oko 200.000 privrednika pokazala su da će sajber rizici u budućnosti biti veća opasnost čak i od elementarnih nepogoda, za koje znamo da iznose milijarde što se tiče osiguravajućih pokrića", poručuje Saković.
Kako dodaje, predrasuda je da je osiguranje skupa investicija, kad je mnogo skuplje sanirati štetu koja nastane u, na primer, poplavama, što su iskusile žrtve velikih poplava 2014. godine.
Ako je osiguranje jeftino i isplativo, zbog čega nije toliko popularno? Ivana Subotić je mišljenja da su pojmovi koji se koriste u osiguranju komplikovani i nejasni, te demotivišu bilo koga da se informiše o uslovima koje ima. Zato je možda i najbitnije imati dobrog agenta za osiguranje, koji će istinito, jasno, jednostavno i bez prikrivenih namera objasniti svakom zainteresovanom građaninu (ili preduzetniku) šta ga tačno čeka ako se odluči za neku polisu osiguranja.
"Dešava se da se, nakon poplave u nekom objektu, vlasnik pita kakvu odštetu može da očekuje. Baš tada sazna da nikada nije ni osigurao svoju imovinu u slučaju poplave već, na primer, u slučaju izliva vode iz instalacija. Kada pojedinac shvati šta znači osiguranje i koji ga tačno uslovi očekuju, shvati i da je cena zapravo niska. Zapravo, često su nam klijenti ljudi koji su već imali negativno iskustvo pa dolaze sami ili po preporuci, ali ima klijenata koji su od početka veoma savesni i bitan im je, pre svega, kvalitet usluge", naglašava menadžerka biznis osiguranja u "Generaliju".
Takođe je česta greška ljudi koji očekuju da će od osiguranja nešto dobiti ili zaraditi, što nije slučaj. Osigurana suma isplaćuje se u slučaju životnog osiguranja, a kad je reč o osiguranju imovine, odšteta se isplaćuje u onoj visini u kojoj je ugovorena.
Dugogodišnja korisnica osiguranja je vlasnica "Auto-tehnika doo" Gordana Drageljević. Osim što i sama nudi (doduše, obavezno) osiguranje, korisnica je plaketa osiguranja koji pokriva sve - od imovine, do zaposlenih, opreme, profesionalne odgovornosti, a ima i životno osiguranje.
"Kada smo gradili novi poslovni objekat, osigurali smo i gradilište. U slučaju da se nekome nešto dogodilo ili da je oprema oštećena, šteta bi nas koštala mnogo više nego što nas je koštalo osiguranje tokom tih mesec dana. Kao nekome ko radi tehničke preglede, često mi se javljaju građani kojima su, recimo, pala stabla na automobil, sa pitanjem kolika ih odšteta očekuje. Nikakva - vi niste osigurali automobil od štete, već ste platili obavezno osiguranje trećih lica. Tu se vidi neinformisanost, ali će obaveštenost biti mnogo bolja kako nam standard bude bolji i privreda življa", mišljenja je Gordana Drageljević.
Ona naglašava da je osiguranje ključnih ljudi u nekoj firmi vrlo korisna i čak obavezna opcija, a sa njom se slaže i Lela Saković.
"Kao preduzetnici, najbitnije pitanje je - šta će biti ako se meni nešto desi? Ko će raditi, da li biznis pada ili trpi, koliki će biti gubici? Zato se isplati biti pokriven za eventualnu štetu u slučaju bolesti", poručuje Saković.
Šta ako propadne osiguravajuća kuća?
Faktički je nemoguće da se osiguravajuće društvo ugasi, naglašava Gordana Drageljević. Kako dodaje, godišnji prihodi bilo koje osiguravajuće kuće sa ogromnim iskustvom su veći od budžeta Republike Srbije i šanse da ceo biznis, a naročito onaj sa stranim kapitalom, propadne, su minimalne.
Dobrovoljne penzije sve popularnije
Osim usluga osiguranja, očekuje se da će i dobrovoljne penzije postati sve češća praksa u Srbiji. Iako postoje od 2006. godine i regulisane su zakonom, i dalje nisu "u punoj snazi", naglašava menadžerka za privatni penzioni fond u "Generali osiguranju" Marica Jelača.
"Dobrovoljne penzije nisu ništa novo na Zapadu i funkcionišu već 50-60 godina. Država je ovde izašla u susret i dala benefit za poslodavce, a odnosi se na mogućnost da se ne plaćaju porezi i doprinosi za uplate u dobrovoljni penzijski fond za sve radnike na platnom spisku firme. Suma koja može da se uplaćuje varira od 1.000 do 5.757 dinara, a isto tako svi zaposleni mogu u istom iznosu na mesečnom nivou da uplaćuju putem administrativne zabrane, takođe bez poreza i doprinosa. Prilikom svake uplate, članovi fonda faktički kupuju investicionu jedinicu, koja može da raste ili da pada. Uglavnom ta investicija raste i dobit je pristojna. Postoji mogućnost da, pored toga što štedimo, dobijemo pristojan novac kao dobit jer je svaki član suvlasnik u dobrovoljnom penzijskom fondu. Uplata u fond može da počne čak i od rođenja. To je regulisano posebnim zakonom", navodi ona.
Ženski biznis klub organizuje Fondacija 021 u cilju da se obrade aktuelne i bitne teme u oblasti preduzetništva. Prethodno smo organizovali diskusiju u vezi sa novim Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je s razlogom izazvao veliku buru. Detaljnije o ovom zakonu i diskriminaciji koju je uveo čitajte OVDE.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
