Izvor: Radio 021, 12.Jan.2020, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta stoji iza najave o spuštanju cenzusa na tri odsto?
Srbiju možda očekuje smanjenje izbornog praga za ulazak u parlament. Kako piše "Politika", pozivajući se na izvore u vrhu vlasti, cenzus bi se sa sadašnjih pet odsto smanjio na tri odsto - navodno već za parlamentarne izbore koji se održavaju krajem aprila ili početkom maja.
Računica pokazuje da bi, na tri miliona izašlih birača, za ulazak u parlament bilo dovoljno svega 90.000 glasova, umesto 150.000.
Najavu još niko iz vlasti nije demantovao, pa ona već >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << nailazi na brojne kritike. S jedne strane jer se izborni zakoni u principu ne menjaju pred same izbore. I sa druge, jer se očekuje lakši ulazak raznih instant-stranaka u Skupštinu.
Ipak, smanjenje izbornog praga smanjilo bi i broj prosutih glasova, onih koji ostaju ispod cenzusa, a od kojih, prema srpskom izbornom sistemu, najviše profitira najveća stranka.
Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević, poziva na oprez. On smatra da su napisi u medijima samo probni baloni vlasti. Ukoliko se najava ipak sprovede, to bi značilo da vlast ignoriše sve što se od letos dešavalo, uključujući i dijalog vlasti i opozicije uz učešće Evropske unije.
"Mislim da bi bilo zastrašujuće, čak i za naše standarde, da se tri meseca pred izbore menja izborni zakon", kaže Spasojević za Dojče vele. "Stoga i ovu najavu više vidim kao provokaciju opozicije koja je najavila bojkot."
Očito nije praksa u demokratskim zemljama da se izborni zakon menja u izbornoj godini, ističe za Dojče vele politikolog Mladen Mrdalj iz Međunarodnog centra za studije uprave Beograd i Internacionalnog Burč univerziteta u Sarajevu.
"Pošto Srbija nije demokratska zemlja onda nas ništa ne može iznenaditi. Taj potez ima dvostruki strateški interes - da se uplaši bojkotujuća opozicija, i među njima izazovu još veći sukobi. A drugi deo je pretnja da u skupštinu uđu neke druge manje stranke čime će bojkot potpuno da izgubi smisao", ocenjuje Mrdalj.
Kritičari su već primetili da bi na ovaj način vladajuća Srpska napredna stranka omogućila ulazak u skupštinu takozvanoj kontrolisanoj opoziciji. Procenjuje se da bi spuštanjem cenzusa mesto u parlamentu mogli da pronađu i SPAS Aleksandra Šapića, Srpska radikalna stranka, METLA 2020 (DSS), ili Srpska desnica Miše Vacića.
"SNS funkcioniše kao piramidalna hijerarhija paravojnog karaktera, i stoga se pojedinim lokalnim poverenicima može narediti da odrede ko će na tom području glasati za te manje strančice", kaže Mrdalj. "Spuštanje cenzusa bi bilo makijavelistički potez zbog kojeg se bojkotujuća opozicija našla u nebranom grožđu, jer se još jednom našla nekoliko koraka iza vladajuće stranke", primećuje sagovornik Dojče velea.
Kao pozitivna strana smanjenja cenzusa navodi se argument da će se na taj način u politički život uključiti više stranaka i pokreta - u prevodu, svaki deo građanstva bi imao svoje predstavnike u Narodnoj skupštini.
S druge strane, Dušan Spasojević smatra da je Skupština Srbije već dovoljno šarena i da naš izborni sistem već pruža dovoljno šansi malim strankama.
"Mislim da bi naš izborni sistem morao da se menja u smeru vraćanja na onaj stepen ukrupnjavanja koji smo imali između 2004. i 2012. godine. Parlament je izuzetno fragmentisan i tu ima puno malih stranaka koje ulaze na listama velikih stranaka", navodi ovaj politikolog. "Stoga bi trebalo ići u drugom pravcu, ka povećanju cenzusa za koalicije i podsticajima da se stvari ukrupne kako bismo imali stabilniji partijski sistem", kaže Spasojević.
Milan Antonijević, predsednik Fonda za otvoreno društvo, koji je učestovao u razgovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredstvo evroparlamentaraca, smatra da bi razgovori o smanjenju izbornog cenzusa i drugim suštinskim stvarima trebalo da uslede tek nakon izbora.
"S obzirom da smo i na FPN razgovarali o izmenama izbornog zakondonavstva, odgovor koji smo tada dobili bio je da se u izbornoj godini ono ne može menjati, znači da suštinske stvari, kao što je cenzus i neka druga pitanja, ne mogu biti menjana u ovom periodu", rekao je Antonijević za Tanjug.
Predlog je, veruje Antonijević, "pušten u javnost da bi se videlo kakve su reakcije", ali ne veruje da je moguće bez većih turbulencija i potresa ovu odluku sprovesti kroz izmene zakonodavstva i kroz odluku Skupštine.
Za izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara, predlog je takođe iznenađujući, ali i dosta radikalan, jer je do izbora ostalo malo više od tri meseca. On smatra da bi odlukom o smanjenju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto Srpska napredna stranka (SNS) išla na svoju štetu i ocenio da nad takvim najavama još stoji znak pitanja. Klačar je podsetio da je Srpska napredna stranka upravo bila ta koja je u razgovorima o izbornim uslovima zastupala stav da krupne promene u izbornom sistemu ne treba donositi samo nekoliko meseci pre održavanja izbora.
"Mislim da bi SNS na ovaj način radila u korist svoje štete", smatra Klačar i dodaje da bi to bila loša poruka u jeku razgovora o izbornim uslovima.
Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović je za Betu izjavio da najavu o spuštanju izbornog cenzusa doživljava kao želju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da društvo učini što normalnijim.
"Vučić na ovaj način pruža šansu mnogima, ali to plaća lično. U ovom potezu vidim šansu da posle izbora mi ipak budemo u prilici da na neki normalan način rešimo ozbiljne probleme ovog društva", rekao je lider LDP za televiziju Pink.
LDP je u parlament na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. godine ušao na listi sa SDS-om Borisa Tadića, a lista je osvojila 5,02 odsto glasova izašlih birača.
Poslanik i funkcioner SNS Vladimir Đukanović raije je izjavio da niko od njih nije tražio smanjenje cenzusa za skupštinu, već da je u pitanju demokratski iskorak koji SNS pravi sebi na štetu.
"Niko iz Evropskog parlamenta nije to tražio od nas. Radimo sebi na štetu jer ćemo imati manje mandata, ali ovo je jedan demokratski, ne ustupak, nego iskorak da bi narod imao što više svojih predstavnika. Nije baš jednostavno kada vidite da je 400.000 glasova ostalo ispod cenzusa, to nije u redu", rekao je Đukanović gostujući na TV Prva.
On je naveo da je to odluka SNS, koja će, osim ako ne bude ozbiljno radila, ovako teže formirati vladu. Đukanović je podsetio da je 126 poslanika većina, a da vladajuća koalicija tranutno ima 131 mandat, bez SPS, da se može desiti da posle izbora ima manje, ali da je poenta svega demokratski izbor.
"Kažu posle da smo mi diktatori, ali u kojoj to diktaturi neko spušta cenzus sa pet na tri odsto", upitao je Đukanović.
Autor: Dojče vele, Blic, Tanjug, TV Pink, TV Prva
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
