Izvor: Radio 021, 27.Feb.2020, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta Srbija dobija, a šta gubi prodajom Komercijalne banke
Ministar finansija Siniša Mali, predsednik Izvršnog odbora Nove Ljubljanske banke d.d (NLB) Blaž Brodnjak i član Izvršnog odbora te banke Arčibald Кremser potpisali su juče Ugovor o kupoprodaji akcija, u vezi sa 83,23 odsto običnih akcija Кomercijalne banke a.d Beograd.
Nova Ljubljanska Banka (NLB) saopštila je da "akvizicijom 83,23 odsto vlasničkog udela u Komercijalnoj banci a.d. Beograd postaje treća najveća banka u Srbiji".
U saopštenju Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << finansija se navodi da će Republika Srbija do datuma završetka transakcije ukupno prihodovati više od 450 miliona evra.
Akcije Srbije u Кomercijalnoj banci su prodate za iznos od 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Republici Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije.
Dok jedni idu dotle da privatizaciju nazivaju izdajom nacionalnih interesa, drugi podsećaju kako su ranije prošle državne banke i koliko su koštale poreske obveznike.
Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da država nije trebalo da otuđuje svoje akcije u sistemskoj banci po broju ekspozitura, tržišnom učešću i masi štednje građana i to koja pravi pozitivan finansijski rezultat i u kojoj su razrešeni problematični krediti.
"Niti je budžet ugrožen niti imamo problema sa servisiranjem obaveza. Na ovaj način se još više zatvara prostor NBS da odgovori na šokove koji će doći spolja. Brojni signali ukazuju na veliku recesiju koja je na pomolu. Neke zemlje su naučile lekciju iz svetske ekonomske krize, pa je Poljska smanjila udeo stranog vlasništva u bankarskom sektoru ispod 50 odsto, a slično je uradila i Mađarska, koja je povećala udeo državnog vlasništva sa 30 na 50 odsto", napominje Đukić za list "Danas" i dodaje da se pokazalo da kada nastupi kriza centrale štite svoj interes, povlače kapital ili idu u stagnaciju na periferiji evrozone. "Na kraju sve je to pitanje politike."
S druge strane, ekonomista Ljubomir Madžar ističe da se ovde radi o izboru između dva zla.
"Imamo da jedna od poslednjih domaćih banaka ide u inostrano vlasništvo i mada nije jasno zašto je to loše intuicija nam govori da bi trebalo da nešto zadržimo u svom vlasništvu. Opet alternativa je mogla da bude da ostane u rukama države pa da partijski kadrovi zauzmu ključna mesta i da čekamo šta će od nje ostati. Ja ne verujem u državu kao dobrog vlasnika", kaže Madžar.
TS: Novac od Komercijalne banke ne može u nepostojeći plan "Srbija 2025"
Transparentnost Srbija objavila je da novac od prodaje Komercijalne banke ne može biti uložen u investicioni plan "Srbija 2025", kako je najavilo Ministarstvo finansija, jer taj dokument ne postoji.
"Tih 400 miliona će možda biti iskorišćeno pametno, ali sigurno ne na osnovu investicionog plana 'Srbija 2025', zato što takav dokument ne postoji", objavila je TS na svom portalu.
Vlada Srbije nije usvojila nijedan konkretan akt koji bi se odnosio na plan.
Ta organizacija navodi da su od Vlade Srbije i ministarstava finansija i građevinarstva tražili kopije tog plana, informacije o procesu njegove izrade i usvajanju, nakon što su na konferencji za novinare 28. decembra 2019. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić najavili program ulaganja u infrastrukturu pod nazivom "Srbija 2025" a informacije o tome su objavila i ta dva ministarstva.
TS je naveo da je iz odgovora Generalnog sekretarijata Vlade jasno da Vlada Srbije nije usvojila nijedan konkretan akt koji bi se odnosio na plan, program ili strategiju pod nazivom "Srbija 2025".
Autor: Danas, Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
