Izvor: Luftika.rs, 30.Jul.2021, 18:54

Srpskih Apolo 7: Veličanstveni umovi koji su poslali ljude na Mesec

Srpskih Apolo 7: Veličanstveni umovi koji su poslali ljude na Mesec

„Ljudi u Srbiji treba da znaju da su njihovi sunarodnici u Americi učestvovali u jednom, neverovatnom projektu. Njihov doprinos razvoju programa svemirskih istraživanja je na ponos cele srpske zajednice”, istakao je u razgovoru za sajt Mašinskog fakuleta David Vujić, poslednji živi član srpske sedmorke, koja je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka radila na programu „Apolo”. Pored njega, u tom svemirskom programu učestvovali su Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majkl Vučelić, Danilo Bojić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović.
„Većina ljudi nije svesna da na početku Apolo programa nije postojala nikakva svemirska tehnologija. Nismo imali nijednu od današnjih metodologija, metoda i opreme. Sve je bilo „prazna čaša” koju smo postepeno korak po korak punili. Svu opremu i tehnologiju koju smo koristili razvijali smo tokom projekta”, rekao je David Vujičić.
Milojko Vucelić je imao najodgovorniju ulogu – bio je Direktor sistemskog inženjeringa komandnog i servisnog modula; zapravo, ekvivalent NASA Direktora za svemirska lansiranja. Danilo Bojić je bio glavni inženjer i specijalista za sisteme kretanja i kontrolu reakcionih sistema; ostaće zapamćeno da je nakon tragedije u misiji Apolo 1 redizajnirao otvor za izlaz u slučaju opasnosti. Vreme otvaranja je skraćeno sa 90 na samo 3 sekunde! Pavle Dujić je bio zadužen za sistem distribucije električne energije tokom leta na Mesec.
Milisav Šurbatović je bio inženjer zadužen za spajanje i razdvajanje svemirskih objekata na površini Meseca. Petar Galović je bio inženjer zadužen za osmišljavanje i obezbeđivanje sistema za izbacivanje a Slavoljub Vujić, inženjer zadužen za rad elektronskih uređaja na objektima koji su slati u svemir u okviru misija Apolo i Saturn. Sedmi član ekipe „Srpskih Apolo 7“ je bio David Vujić, inženjer odgovoran za povezivanje programa u okviru Rokvel, NASA i ostalih kompanija.
Milojko Vučelić bio je član ne samo misije „Apolo 11”, u kojoj je bio zadužen za rešavanje problema prilikom lansiranja, već i radio i na misiji „Apolo 13”, kada je spasao astronaute. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je predsedničkom medaljom slobode. David Vujić bio je odgovoran za upravljanje programom i projektom i zadužen za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima u vezi s projektovanjem, testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda „Apolo”.
Na pitanje koji su bili najveći inženjerski izazovi i kako su ih rešavali, kratko je odgovorio: „Sve je bilo izazov”. Do tada, kako je rekao, čovek nije bio u svemiru i nisu znali šta mogu da očekuju. Prvobitni cilj je bio da se istraži Zemljina orbita, odnosno uticaj bestežinskog stanja i sunčevog zračenja na ljude i opremu. Međutim, zbog lansiranja sovjetskog satelita „Sputnjik” projekat je ubrzan, a tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi se obavezao da će SAD poslati čoveka na Mesec.
Plan za let „Apola 11” je zvučao neverovatno, ali na kraju je uspešno završen. „Apolo 11” lansiran je iz Svemirskog centra „Kenedi”, na ostrvu Merit, na istočnoj obali Floride, 16. jula 1969. u 9,32 po lokalnom vremenu (13.32 UT), pomoću već proverene trostepene rakete „Saturn 5”. Njegov lunarni modul „Orao” bio je na Mesecu 21 sat, 36 minuta i 21 sekund, a Nil Armstrong je na površini Meseca proveo dva sata i 12 minuta, zajedno s Bazom Oldrinom. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.
„Kada je modul dodirnuo površinu Meseca, svi smo bili u euforiji, ali i zabrinuti jer nismo imali komunikaciju sa astronautima. Kada je komunikacija uspostavljena našoj sreći nije bilo kraja. Više hiljada ljudi u projektu naporno je radilo 15 do 20 sati svakodnevno da bi ostvarili postavljeni cilj. Rok koji je dao predsednik morao je da bude ispoštvan. To je bila trka u kojoj smo morali da pobedimo. Kada smo u tome uspeli, osećaj je bio neverovatan”.
MILOJKO… IMAMO PROBLEM – SRBIN KOJI JE SPASAO APOLO 13 Apolo 13 je lansiran 11. Aprila 1970. godine iz Svemirskog centra Džon F. Kenedi. Cilj misije je bio istraživanje kratera Fra Mauro prečnika 80m. 56 sati nakon lansiranja, na 330.000 kilometara od Zemlje, došlo je do eksplozije dva rezervoara za gorivo Apola 13. Tada je pilot komandnog modula Džek Svajgert, izgovorio čuvenu rečenicu „Hjustone… imamo problem“.

Dežurni te noći u komandnom centru misije u Hjustonu, i jedan od prvih koji je čuo poziv astronauta u pomoć, bio je srpski inženjer Milojko Vucelić. Akcija spasavanja astronauta je trajala četiri dana i četiri noći. U toj akciji učestvovao je i Vucelić koji je bio zadužen da obezbedi kiseonik i električnu energiju za bezbedan povratak astronauta na Zemlju. Apolo 13, sa trojicom astronauta, se bezbedno spustio u Pacifik 17. aprila 1970. godine. Sledećeg dana, tadašnji američki predsednik Ričard Nikson, odlikovao je Milojka Vucelića najvišim američkim civilnim odlikovanjem, Predsedničkom medaljom slobode.
Milojko Vucelić je bio Srbin koji je radio na svim Apolo misijama. Počeo je kao inženjer, nastavio kao menadžer i dalje napredovao u programu Apolo. Jedan od njegovih zadataka je bio i da predupredi moguće probleme koji se mogu javiti na letelicama. Zbog toga je bio poznat među kolegama i kao „Menadžer za probleme“.
Milojko Vucelić/Foto: MASA/arhiva Na novinarsko pitanje kako komentariše navode onih koji izražavaju sumnju da je čovek zaista bio na Mesecu pre 50 godina, Vujić je rekao da uživa kada odgovara skepticima.
„Ja im kažem, proveli smo mnogo vremena u Diznilendu da bismo snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inženjeri potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat, što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara za Apolo program. Mi smo spustili čoveka na Mesec”, rekao je Vujić.
Odgovarajući na pitanje da li će čovek ponovo otići na Mesec, on je podsetio da je aktuelna američka administracija već najavila da će se u narednih pet ili sedam godina obnoviti NASA projekat i ponovo poslati čoveka na Mesec.
„Postoje ozbiljni planovi za to, kako bi se sproveli dodatni istraživački projekti na Mesecu, a jedan od njih koji se sada razmatra je upravo NASA projekat kojim bi se postavila svemirska stanica, nasuprot međunarodnoj svemirskoj stanici”, naveo je Vujić.
David Vujić je rođen je u Midlendu, u Pensilvaniji 1935. Sin je Mitra i Milke, koji su se doselili u SAD iz Okučana i Gline pre Prvog svetskog rata. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.
Proveo je više od 45 godina u aeronautici i avio-industriji. Dao je veliki doprinos u oblastima vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, ali i unapređenja biznisa i političkog lobiranja. Vujić je deo karijere proveo i u privatnom sektoru obavljajući ključne, rukovodeće pozicije u nekoliko vodećih američkih i međunarodnih firmi.
Radio je kao izvršni direktor za vladine poslove i konsultant u oblasti vazduhoplovstva, zaštite životne sredine, transporta energije i bezbednosti, uključujući bezbednost u vazduhoplovstvu i zaštiti kritične infrastrukture.
Bio je savetnik visokih vladinih zvaničnika, od administracije Džimija Kartera do Bušove administiacije. Jedan je od osnivača američke vojne službe za obezbeđivanje pristupačnog stambenog prostora aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske, kao i ratnim vojnim invalidima.

Od rođenja je član Srpske pravoslavne crkve, a kao dečak službovao je pred oltarom u crkvi pomažući sveštenicima. Svoju pravoslavnu veru i srpske korene nije zaboravio. „Otac je znao da kaže da imam sreće što sam rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da nikad ne treba da zaboravim odakle sam”.
Za svoj doprinos misiji Apolo 11, priznanje „Apollo Achievement“ koje dodeljuje NASA, dobili su i sedam srpskih inženjera i naučnika poznatiji kao „Srpskih Apolo 7“.
Ispis na priznanju glasi:
„U znak poštovanja prema posvećenoj službi naciji kao deo tima koji je pomerio granice u aeronautici i istraživanju svemira i demonstrirao ih u mnogim izvanrednim dostignućima koja su kulminirala uspešnom misijom Apolo 11 na putu prvog čoveka na Mesec, 20. jul 1969.“
 
Ko je bio Majk Vučelić, Srbin koji je poslao prvog čoveka na Mesec?

Nastavak na Luftika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Luftika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Luftika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.