Izvor: Radio 021, 01.Sep.2019, 07:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija tek treba da počne da rešava problem opasnog građevinskog materijala
Srbiju tek čeka dugotrajna i mukotrpna borba sa azbestom, ali i s drugim opasnim materijalima.
Kako pišu "Novosti", struka traži odgovor kako ga najefikasnije ukloniti i bezbedno zbrinuti. Deo odgovora su mogli da čuju od Finske asocijacije za azbest, koja je bila gost Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu. Finska spada među tri najuspešnije zemlje u rešavanju ovog problema, a savet za Srbiju je da što pre uredi zakonski okvir.
Rušenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << objekata, kada se mora brinuti o recikliranju materijala i njegovom ispravnom uklanjanju, daleko je skuplje. Finske kolege zato poručuju da se zakonom propiše minimum uslova, inače se za taj pristup niko neće opredeliti. U ovoj zemlji već tri decenije sistemski uklanjaju azbest, ali se kraj još ne nazire.
"Mi nismo izmislili model, samo smo ga prepisali od Šveđana. Doneli smo njihova rešenja i iskustvo. Pokrivamo čitavu oblast opasnih materijala. Moramo da mislimo o izvođačima radova i onima koji žive u stanovima sa azbestom. Naš najveći uspeh je novi zakon o azbestu. Trebalo nam je pet godina da se izborimo za njega. On predviđa da moraju da se registruju sve kompanije i svi radnici koji rade sa opasnim materijama. Pre 30 godina 35 miliona evra je iznosila zarada firmi koje se bave azbestom. Ova industrija i dalje raste", naveo je Kaj Salmi iz Finske asocijacije.
Pred lokalnim samoupravama u Srbiji će uskoro biti izazov da ponude lokacije na kojima će moći da se zbrine azbest, ali i naprave deponije građevinskog otpada. U Finskoj svaki grad ima takvu deponiju.
"U Vinči je čak 68 odsto građevinskog otpada. Nemamo zakon koji reguliše građevinski otpad. I to je naša borba. Na deponiju dolazi mešani građevinski otpad, što je problem. Ako je mešan, on ne može da se ponovo koristi. Moramo da obučimo firme da bi mogle da obavljaju poslove sa opasnim materijalima", upozorio je Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje.
Reciklaža građevinskog materijala je, smatra savetnik predsednika Privredne komore Srbiji Aleksandar Popović, jedini način da pokolenjima ostavimo zdravu zemlju.
"Malo-malo pronalazimo zakopan opasan materijal. Bitno je da donesemo zakon koji bi pomogao da se problem reši. Da definišemo kategoriju opasnih materijala i da onda propišemo procedure po kojima se njima rukuje i koje firme mogu to da rade. Treba da na nivou glavnog projekta definišemo koji se materijali recikliraju i da dođemo do recikliranja građevinskog materijala. Ada Huja je primer skupog zemljišta koje je zatrpano raznim materijalom i sada tamo ne možete da zabodete 20 do 30 metara duge šipove", upozorava Popović.
Autor: Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
