Izvor: B92, 14.Jun.2010, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija godišnje izgubi 25.000 ljudi
Beograd -- Svake godine Srbija izgubi skoro 25.000 stanovnika, a svaki šesti građanin Srbije je stariji od 65 godina.
Trećina ukupne populacije živi na prostoru između Beograda i Novog Sada, a razlike u zaradama između stanovnika, nekada i susednih gradova, idu i do 12 puta.
Ovo su samo neki od pokazatelja regionalne polarizacije Srbije, ističe Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj, i dodaje da je privredna snaga Srbije koncentrisana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Beogradu i Južnobačkom okrugu.
On kaže da je „zarada u Novom Sadu 12 puta veća nego u susednom Opovu. Stopa nezaposlenosti u Lebanu je četiri puta veća nego u Petrovcu. Crna Trava je izgubila 87,6 odsto stanovnika, a Preševo ima porast od 31 odsto za 40 godina. Dohodak po stanovniku Beograd - Tutin je 12 prema 1".
Na pitanje kako smanjiti tolike razlike, Eždenci kaže da „postoji čitav niz mera - različiti oblici podsticaja nerazvijenim regionima, kroz subvencije, povoljne pozajmice, garancije, poreske olakšice, kapitalna ulaganja. Ključno je ulaganje u infrastrukturu".
On navodi da su u ovoj godini dva programa najznačajnija za podsticanje razvoja regiona. Jedan je za oživljavanje velikih industrijskih centara i devastiranih područja, a drugi je podsticanje regionalnog razvoja u nerazvijenim opštinama.
„Prvi podrazumeva podsticaj za otvaranje novih radnih mesta od 4.000 do 10.000 evra ako je investicija najmanje 500.000 evra i ako se zapošljava bar 50 radnika. Za drugi je opredeljeno 100 miliona evra, koji će biti uloženi u prerađivačku industriju, za podsticaj preduzetništva i zapošljavanje u nerazvijenim opštinama. Interesovanje postoji", objašnjava Eždenci.
Direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj kaže i da ne treba da iznenađuje što je broj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika porastao za 12 odsto u vreme krize.
On objašnjava da je taj sektor najfleksibilniji i najmobilniji sektor privrede. „S druge strane, suočeni sa gubitkom posla ili smanjenjem primanja, umesto u investicije potrošačkog tipa građani se odlučuju da otvaraju svoja preduzeća i radnje, da uposle sebe i obezbede sebi egistenciju", kaže on.
