Izvor: RTS, 19.Jun.2009, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija garant stabilnosti
Evropska unija će samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti, rekao predsednik Srbije Boris Tadić, na otvaranju Samita država Centralne Evrope u Novom Sadu.
Predsednik Srbije Boris Tadić otvorio je dvodnevni Samit lidera Centralne Evrope, koji so održava u Novom Sadu. To je najznačajniji multilateralni skup koji se u našoj zemlji održava posle 20 godina. Osim iz Srbije, ne skupu učestvuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 14 predstavnika država centralne Evrope.
Tema 16. po redu Samita je prevazilaženje izazova "3 E" - ekonomija, energetika i evropske integracije.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na otvaranju Samita da će Evropska unija samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti.
Premijer Srbije Mirko Cvetković založio se za saradnju zemalja u regionu kako bi se ublažile posledice svetske ekonomske krize.
"Potrebno je, osim mera koje se preduzimaju na nacionalnom planu, ozbiljno razmotriti mogućnosti realizacije prioritetnih projekata od regionalnog značaja", rekao je Cvetković i dodao da će za ostvarivanje tih projekata biti potrebna i podrška međunarodnih finansijskih institucija.
Prema njegovim rečima, u vreme finansijske krize investicije u infrastrukturu su veoma važne jer predstavljaju platformu za rast zaposlenosti, održiv ekonomski razvoj i oporavak.
Cvetković je naveo da je Vlada Srbije u ovoj godini otpočela obimne infrastrukturne radove na panevropskom Koridoru 10 i precizirao da ukupna vrednost investicije iznosi oko 1,65 milijardi evra.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da je prirodno da se Samit održava baš u Novom Sadu, jer je Vojvodina i srpska i evropska regija.
"Mi gradimo Srbiju snažne demokratije i jakog civilnog društva, Srbiju razvijene lokalne i regionalne samouprave, Srbiju modernu i decentralizovanu, Srbiju koja podstiče regionalizam i multietničnost", rekao je Pajtić.
Predsednik Izvršnog veća Vojvodine je istakao da u Vojvodini skladno živi 30 nacija i da je ona jedina evropska regija sa šest službenih jezika.
Radmanović: Transformirati Kancelariju visokog predstavnika
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović založio se za transformaciju Kancelarije visokog predstavnika za BiH u specijalno predstavništvo Evropske unije, kako bi BiH bila ravnopravna sa zemljama u regionu.
Radmanović je ocenio da će BiH na taj način steći uslove za predaju kandidature za punopravno članstvo u EU.
Prema Radmanovićevim rečima, poslednje posete visokih funkcionera SAD i EU potvrđuju da međunarodna zajednica koordinisano i zajednički deluje na pitanju okončanja međunarodnog angažmana u BiH.
Predsedavajući Predsedništva je naveo da je BiH odlučno opredeljena za evropske i evroatlantske integracije.
"To je prilika koju mi u BiH nećemo propustiti, bez obzira na sve izazove, teškoće i neslaganja koja nas prate na tom putu", dodao je.
Češka insistira na politici "Evropa bez granica"
Predsednik Češke Vaclav Klaus, države koja trenutno predsedava Evropskoj uniji, izjavio je da njegova zemlja podržava zemlje Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija i da će nastaviti da sprovodi politiku sadržanu u paroli "Evropa bez granica".
"Debata o evropskoj budućnosti se nastavlja i mi ne želimo da zaustavimo demokratski proces razmene gledišta u tom pogledu", rekao je Klaus.
Klaus je, istovremeno, izrazio razočaranje zbog toga što se rasprava o prijemu novih članica u EU udaljila od građana i što se mišljenja o toj temi "prefabrikuju i nameću sa vrha".
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je na Samitu da je Evropska unija prirodni cilj i odredište svih zemalja regiona i da ne prihvata argument da je došlo do takozvanog zamora od proširenja.
Hrvatski predsednik je postavio pitanje kakav bi bio smisao imala ujedinjena Evropa ako bi na njenom jugoistoku "ostao sivi otok izuzet od svega što evropske integracije znače".
Stjepan Mesić je naglasio da spoljno-političke ambicije Hrvatske neće biti zadovoljene ulaskom u EU, nego tek ulaskom svih preostalih zemalja regiona u Uniju.
Podrška Austrije, Italije i Bugarske Zapadnom Balkanu
Predsednik Austrije Hajnc Fišer rekao je da se nada da će Prelazni sporazum sa Srbijom što pre stupiti na snagu, istakavši da se Beč zalaže za jačanje političkih i ekonomskih veza sa svim zemljama Zapadnog Balkana.
Fišer je, govoreći o približavanju država Zapadnog Balkana EU, rekao da veruje da će problemi nastali u pregovorima o pristupanju Hrvatske biti uskoro prevaziđeni.
Predsednik Austrije je naglasio da je u vremenima svetske ekonomske krize odgovornost bogatijih država da pomognu siromašnijim, navodeći da je njegova zemlja izdvojila 100 milijardi evra za rad banaka i finansijskih institucija.
Integraciju Zapadnog Balkana u EU podržao je i predsednik Italije Đorđo Napolitano, rekavši da je to u interesu svih u Evropi.
"Svi smo mi Evropljani, bez obzira na različite statuse koje naše zemlje imaju. Italija se zalaže i podržava integraciju Zapadnog Balkana u EU, a uslovljavanja za buduće proširenje mogu da zavise samo od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, naveo je predsednik Italije.
Napolitano je istakao da je potrebna nova institucionalna struktura EU da bi se govorilo jednim glasom na međunarodnoj sceni, dodavši da će ekonomska i finansijska kriza pokazati koliko Evropa može zajednički da deluje.
Predsednik Bugarske Georgi Prvanov istakao je da vrata evropske porodice treba da ostanu otvorena za nove članice, ali je, istovremeno, ukazao da je dinamika procesa proširenja Unije danas usporena.
Prvanov je rekao da je to došlo do izražaja nakon izbora za Evropski parlament, koji su doneli opasan uspon populističkih politika, koje mogu da zloupotrebe finansijsku krizu.
Bugarski šef države je posebno ukazao na važnost regionalne saradnje u snabdevanju gasom, dodavši da je potrebno stvoriti jedinstveno regionalno tržište.
Prvanov je upozorio da su centralna i jugoistočna Evropa izuzetno ranjive kada je reč o trgovini gasom, što je pokazala i januarska gasna kriza, ali da bi regionala povezanost poboljšala situaciju na tom planu.
Tirk: Vojvodina pravi primer evropske regije
Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je da je ta država posvećena regionalnoj saradnji i evropskim integracijama.
Vujanović je na Samitu rekao da je namera Crne Gore da dostigne evropske standarde i da postane deo te "velike državne porodice".
"Aplicirali smo za članstvo u EU, čekamo upitnik Evropske komisije i odlučni smo da posvećenošću celog društva što pre ispunimo uslove za članstvo, nadajući se da nije daleko prvi januar naše evropske integracije", poručio je crnogorski predsednik.
Filip Vujanović je pozdravio ekonomsku saradnju država regionau okviru Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov rekao je da je njegova zemlja posvećena aktivno i principijelno integraciji u EU i spremna je da na tom putu sarađuje sa svojim susedima i državama članicama Unije.
Ivanov je ocenio da se države regiona, ali i države EU, suočavaju sa dva značajna problema energetskom zavisnošću i globalnom ekonomskom krizom.
"Ne smemo dozvoliti da strah i nesigurnost diktiraju naše postupke u uslovima ekonomske krize", rekao je Ivanov i poručio da se region bori za proširenje Evrope, ali i za velike evropske vrednosti i ideje.
"Siguran sam da ste svesni koliko su naši narodi i države uložile u zajednički san i zato nemam sumnje da nam predstoji uspeh", naglasio je Ivanov.
Predsednik Slovenije Danilo Tirk izjavio je da je Vojvodina, sa više od 30 etničkih zajednica koje mirno žive u njoj, primer prave evropske regije i izrazio zadovoljstvo što se samit Centralne Evrope održava u Novom Sadu.
Tirk je ponovio da je Slovenija snažan zagovornik proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan i dodao da Ljubljana podržava što skoriju liberalizaciju viznog režima za građane tog regiona, podsetivši da se i tokom predsedavanja EU Slovenija zalagala za ubrzavanje tog procesa.
Juščenko: Ukrajina garantuje tranzit gasa
Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko izjavio je da Ukrajina garantuje "bezbedan i neprekidan" tranzit gasa preko svoje teritorije.
Juščenko je pozvao na stvaranje zajedničkog koncepta gasnog tržišta u Evropi, po ugledu na tržište električne energije.
Predsednik Ukrajine je pozvao i na jedinstvo u politikama energetske bezbednosti, ocenivši da to pitanje nije ničiji monopol već zajednička tema evropskih zemalja.
Predsednik Ukrajine je ocenio i da je potrebno raditi na ideji o stvaranju evroazijskog tranzitnog koridora, za potrebe transporta gasa i nafte iz Kaspijskog regiona, što je, kako je ocenio, jedno od najvažnijih pitanja za Evropu.
Na skupu lidera Centralne Evrope, čiji je domaćin predsednik Srbije Boris Tadić, učestvuju predsednici Austrije, Bugarske, Hrvatske, Moldavije, Češke, Italije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Slovačke, Slovenije, Ukrajine i predsedavajući Predsedništva BIH.
Većina šefova država ostaje u Novom Sadu do kraja Samita, osim hrvatskog predsednika Stjepana Mesića koji odlazi ranije zbog obaveza u svojoj zemlji.
Predsednik Srbije Boris Tadić, razgovarao je juče tokom popodneva sa predsednicima Makedonije, Hrvatske i Italije, Đorđem Ivanovim, Stjepanom Mesićem i Đorđom Napolitanom.
Govor predsednika Tadića
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je na otvaranju Samita da će Evropska unija samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita, i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti.
Tadić je istakao da će ukidanje viza za građane Srbije biti najjasniji simbolički i konkretan dokaz da su zemlje Balkana dobrodošle u EU.
"Došao je trenutak da se i poslednje sankcije prema građanima i državama regionan ukinu", poručio je Tadić, i dodao da je Srbija ohrabrena preporukom Saveta ministara EU da za sve zemlje koje su ispunile uslove bude uspostavljena potpuna vizna liberalizacija.
Prema njegovim rečima, svaki korak u povezivanju građana Zapadnog Balkana sa EU predstavlja fundamentalni napredak i zaokruživanje prirodne celine, budući da je Balkan jedan od ključnih činilaca istorije i suštine Evrope.
"Želimo da postanemo deo EU ne samo zbog centralnog geostrateškog položaja na Balkanskom poluostrvu i ekonomskog prosperiteta naše zemlje, već i zbog zajedničkih vrednosti koje delimo sa ostalim narodima Evrope. Na tim vrednostima danas se temelje i naša demokratija i naše društvo", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je poručio da EU ne može biti celovita dok god u njenom sastavu ne budu i zemlje Zapadnog Balkana, i ocenio da zemlje aspiranti za članstvo u EU trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme.
Srbija je, prema njegovim rečima, u poslednjih deset godina postala nezaobilazni faktor stabilnosti u regionu i zemlja koja se bez upotrebe sile i isključivo mirnim putem bori za očuvanje svog teritorijalnog integriteta, doprinoseći na taj način "debalkanizaciji Balkana".
"Na ovaj način Srbija čitavom svetu pokazuje kako se jedno izuzetno važno i bolno pitanje na Balkanu rešava nenasilnim sredstvima. Tako nešto dešava se po prvi put u našoj istoriji prebogatoj sukobima, ratovima i mržnjom", rekao je Tadić.
"Izmeštanjem pitanja Kosova sa političkog na pravni teren, pred Međunarodni sud pravde, posredstvom Generalne skupštine UN, dokazujemo da želimo mir i pravdu u našem regionu", rekao je Tadić.
Kako je istakao, Srbija isto tako podržava integritet i suverenitet svake druge države članice UN, pa i Bosne i Hercegovine, čije je unutrašnje uređenje definisano Dejtonskim sporazumom.
"Smatramo da ono može da se promeni jedino odlukom sva tri konstitutivna naroda, dakle demokratskim dijalogom unutar same BiH, a nikako nametanjem rešenja", poručio je Tadić.
Kako je konferencija u Novom Sadu, osim evrointegracijama, posvećena ekonomskoj i energetskoj saradnji, Tadić se osvrnuo i na značaj izgradnje gasovoda Južni tok, koji će, prema njegovim rečima, doprineti energetskoj stabilnosti EU.
Srbija će, kako je istakao, realizacijom Južnog toka, učešćem u projektu panevropskog naftovoda Konstanca-Pančevo-Trst, kao i proširenjem svojih kapaciteta za skladištenje gasa postati važan faktor u kontekstu regionalne i evropske energetske stabilnosti.
"Razvoj našeg elektro-energetskog sektora trebalo bi da prati i omogući razvoj privrede čitavog regiona i Srbiju učini čvorištem u proizvodnji i transportu električne energije", rekao je Tadić.
"I zato je integracija našeg regiona u EU garant našeg mira, stabilnosti i razvoja, ali i sigurnosti same EU. Dakle, EU ne sme da odustane od integracija Zapadnog Balkana jer bi time učinila nenadoknadivu štetu samoj sebi", poručio je Tadić.
Predsednik Srbije istakao je značaj regionalne solidarnosti u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize.
"Ekonomija, energija i integracija, tri su teme koje će oblikovati našu zajedničku budućnost. Ne možemo da dozvolimo da one budu izvor naših podela, posebno ne u periodu krize. Obavezani smo pred građanima naših zemalja da budemo odlučni, kreativni i ujedinjeni kako bi im obezbedili realni prosperitet i budućnost", zaključio je Tadić.
Samit centralne Evrope najveći je multilateralni skup koji se u Srbiji održava u protekle dve decenije, i okupio je predsednike 14 država.
Predsednik Srbije je, u uvodnom govoru, istakao da je Novi Sad simbolično odobran kao domaćin samita, budući da se nalazi na Dunavu, reci koja povezuje Balkan i države centralne Evrope, ali je i glavni grad Vojvodine, koja predstavlja primer kako se uslovima multietničnosti i različitosti ostvaruju miran suživot i dobri komšijski odnosi u skladu sa najboljim vrednostima i praksom EU.
.jpg)
