Izvor: Blic, 16.Jul.2009, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporne prodaje tek sada pod lupom
Novi Sad - Iako je rok za privatizaciju preduzeća sa društvenim kapitalom bio kraj 2008. godine, u Vojvodini je prodato 585 preduzeća, a novog vlasnika treba da pronađe još 118 društvenih firmi ili da se likvidira. Neprodata su mahom preduzeća koja su već bila privatizovana, pa je privatizacija zbog nepoštovanja kupoprodajnih ugovora poništena, zatim firme iz oblasti vodoprivrede, informisanja, kao i one čiji su osnivači iz drugih republika bivše Jugoslavije, kažu u novosadskog Agenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za privatizaciju.
Maja Đurđev, direktorka novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju, navodi da je prodato 554 firmi, a da je na tenderu novog vlasnika dobilo 31 preduzeće. Mada se očekivao veliki priliv kapitala, finansijski efekat od privatizacije je dosta mršav.
- Nažalost, mnoge privatizacije nisu bile uspešne. Raskinut je 141 kupoprodajni ugovor - navodi Đurđevljeva.
Najviše privatizacija je poništeno tokom protekla tri meseca. Protekle sedmice Agencija je započela kontrolu u pet preduzeća zbog nepoštovanja kupoprodajnih ugovora.
Prve na udaru za poništenje bile su najskuplje prodate firme, među kojima se izdvaja „Bačke" iz Sivca. Ovo poljoprivredno gazdinstvo bilo je najskuplje prodato preduzeće na tenderu u Novom Sadu koje je, novembra 2006. godine, Mile Jerković iz Bačke Topole izlicitirao i ugovorom se obavezao da će državi platiti 1,15 milijardi dinara. Trebalo je i da unapredi proizvodnju i da se viška zaposlenih oslobodi otpremninama, ali su i država i radnici ostali kratkih rukava. Jerković državi nije platio preduzeće, a najveći broj radnika je ostao bez posla, pa je pre dva i po meseca Agencija ovu prodaju poništila. Mada je imovina „Bačke" pripala Akcijskom fondu Srbije, ovom nekad uglednom delu vojvođanskog agrara zbog dugova koje je ostavio Jerković preti stečaj, a selu propast pošto je skoro svaki treći Gajdobrančanin radio u „Bačkoj".
U ništa manjoj agoniji nisu ni ostala preduzeća u kojima je poništena privatizacija, pošto im preti likvidacija ili uvođenje stečaja.
Predsednik Sindikata „Solidarnost" Milan Starović za „Blic" kaže da su posle vlasničke transformacije i u firmama gde nije poništena privatizacija, radnici prevareni pošto su mnogi ostali bez posla.
Činjenica je da skoro svaki peti novi vlasnik prodatih firmi i fabrika nije poštovao prava radnika i nije poslovao po dogovorenim obavezama. Tek kad su firme propadale, Agencija je poništavala privatizaciju, pa su desetine hiljada radnika ostale bez posla - ocenio je Starović ilustrujući svoje navode primerima ATP „Vojvodine", „Petra Drapšina", „Bačke", „Alekse Šantića", „Agrorume", „Šinvoza"...
Pošto je Agencija 23. decembra 2008. godine, zbog neizmirenih obaveza, socijalnog programa i diskontinuiteta poslovanja, raskinula ugovor o privatizaciji ATP „Vojvodine", u januru je uveden stečajni postupak.
- „Vojvodina", kao mnoge druge firme odlazi na doboš za mizerne pare, a radnicima ostaje da tuže svetog Petra iako je Agencija veći krivac od bivšeg vlasnika Ilije Devića, što je na poništenje te privatizacije toliko dugo čekala - objašnjava Starović.
Prema Zakonu o privatizaciji, u preduzećima koja ni posle trećeg pokušaja nisu uspela da pronađu novog vlasnika i da se oporave iz tranzicione krize, predviđeno je uvođenje likvidacije.
U Agenciji za privatizaciju kažu da za radnike koji su ostali u preduzećima koja se gase, nije predviđen socijalni program. Danom pokretanja postupka likvidacije, njima prestaje radni odnos. Svoja potraživanja, kao i ostali poverioci, mogu da namire iz likvidacione mase. Poveriocima se, inače, ostavlja rok od 120 dana da prijave potraživanja.
- Likvidacija, prema Zakonu o privatizaciji, očekuje preduzeća koja posluju društvenim kapitalom, za koja nije objavljen poziv za prodaju na tenderu ili aukciji do 31. decembra prošle godine - objašnjavaju u Agenciji. - Takođe, postupak se pokreće i nad preduzećima čija imovina nije prodata ni posle trećeg tendera ili aukcije, ali i nad onim firmama koje dve godine uzastopno nisu podnele godišnji finansijski izveštaj agenciji nadležnoj za vođenje Registara privrednih subjekata.
Postupak likvidacije, objašnjavaju u Agenciji, podrazumeva gašenje preduzeća tek posle izmirenja 100 odsto obaveza koje ima prema poveriocima. Ukoliko se utvrdi da imovina preduzeća nije dovoljna da se izmire sva potraživanja, likvidacioni upravnik je obavezan da odmah obustavi postupak likvidacije i da pokrene postupak stečaja u kom poverioci ne moraju da budu 100 odsto podmireni.
Pomoćnik vojvođanskog sekretara za informacije Kalman Kuntić rekao je da je Pokrajinska vlada krajem 2007. godine zatražila privremenu suspenziju privatizacije kako bi se spasli programi na manjinskim jezicima.
- Potom je usledila zloupotreba obustavljanja privatizacije, pa su neki mediji u Srbiji preko noći u program uvodili manjinske jezike, uglavnom romski, nakon čega je obustavljena i njihova privatizacija - kazao je Kuntić i dodao da država i dalje treba institucionalno da pomaže programe na jezicima nacionalnih manjina jer oni po definiciji nisu profitni.
Rudnik iz Kovina oživeo
Pošto je Kovinski rudnik izdvojen iz Elektroprivrede Srbije, pre pet godina je prodat na aukciji u Beogradu za 1,35 milijardi dinara bugarskoj kompaniji „Kornikom", uz obavezu da novi vlasnik investira dva miliona evra. Ovaj rudnik uglja sa 207 zaposlenih tada je poslovao sa gubicima. Iste godine je novi vlasnik kupovinom nove mehanizacije povećao proizvodnju, povećao broj radnika i sada posluje bez gubitaka sa prosečnom platom od 400 evra.
Najbolje prošle šljunkare
Privatizacija šljunkara po Vojvodini obavljena je brzo i efikasno. Skoro sve su prodate i sve rade bez problema. Kupci su znali da će država morati da gradi koridor 10, najčešći je komentar posmatrača u poslovnim krugovima. I zaista, onom ko je pokupovao šljunkare, sada kriza, ali i Svetska banka „duvaju u jedra jer sve što proizvedu završava u temeljima autoputa".
