Izvor: Luftika.rs, 21.Jan.2021, 13:05

Soul: Film o duši i pravim vrednostima, istinski lek u doba tragičnih vesti

Koliko smo samo često nesrećni i nezahvalni. Koliko često i apsolutno uzimamo zdravo za gotovo drage ljude, hranu, vazduh, osećanja i sve što nam život pruža. Zaustavljamo dah crnim mislima, lošim vestima i sumornim društvenim okolnostima koje nas guše i stresiraju uskraćujući nam zdravlje i retke trenutke sreće, spokoja i zadovoljstva. Zaboravljamo da živimo život jer smo ovako bez pitanja ubačeni u nekakav nepravedan i surov sistem društvene zajednice kojoj po rođenju pripadamo. >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << A da li?
Animirani film “Soul” verovatno je najlepša ljudskom rukom stvorena stvar u 2020. godini. Toliko plemenitih, nežnih poruka i emocija u nepunih dva sata otključava i najzatvorenije duše. Ovaj sjajno napisan film upravo govori o našim dušama, njihovom poreklu, razvoju, strasti, životu i smrti.
Printscreen Priča prati Džoa Gardnera, džez pijanistu koji se oseća potpuno neispunjeno kao predavač u školskom orkestru, čekajući i nadajući se prilici da osvoji široku publiku kroz sviranje u nekom džez bendu. Jednog dana dobija iznenadni poziv za audiciju koji pokreće erupciju sreće, ali nakon što uđe u bend događa mu se nesreća koja menja sve njegove planove.
Njegova duša tada se najedanput nalazi na putu za “Veliko posle” gde bi valjda sve naše duše trebale da završe. Ne pristajući na smrt u situaciji kada mu se sreća tek osmehnula u životu, kada je tek sada zaista planirao da počne da živi, Džo upada u “Veliko pre”. To je mesto na kojem naše duše dobijaju svoje obličje, gde se naša ličnost formira i gde tražimo tu iskru životne radosti zbog koje ćemo poželeti da živimo.
Džo dobija ulogu mentora sa zadatkom da inspiriše dušu pod rednim brojem 22, koja hiljadama godina ne nalazi svoju iskru i tako uljuljkana u svojoj zoni komfora ne želi zemaljski život verujući da on ne vredi truda. I to jeste jedno od pitanja koje ovaj film postavlja. Vredi li sve ovo truda? Mislim da je odgovor u svakom ponaosob.
Prelepo su opisani momenti u kojima nas inspiracija ponese van materijalnog sveta, negde u zonu između duhovnog, spiritualnog i fizičkog. Tu se mogu naći duše koje su dosegle taj stepen inspiracije i unutrašnje ispunjenosti, ali i one obolele duše čija su zadovoljstva prerasla u svoju suprotnost, u “opsesiju i strahove koji nas odvajaju od pravog života”.
Printscreen “Soul” će vas sigurno prebaciti u ovu “zonu” kojom se odvajamo od fizičkog sebe i ovog groznog civilizacijskog momenta. U zoni ne postoje virusi, korone, vučići, vakcine i ostali vulini. Postoji samo vaša duša, ta iskra sreće i ljubavi koja vam daje energiju i život.
Veoma je važno da ne izgubimo sebe u svemu ovome. Ova gomila smeća koja nam se servira, obrok govana koji nismo ni naručili, mora se staviti sa strane. Ako naša iskra, zadovoljstvo i želje nisu najvažniji i nisu svrha postojanja, a onda zasigurno to ne mogu biti ovi prepotentni govnari koji misle da su važniji i posebniji među svim ostalim smrtnicima.
Sumorno je počela godina, sa užasavajućim vestima o silovanjima devojaka i devojčica u Aleksićevoj školi glume. Izmanipulisana deca koja u vaspitača i mentora gledaju kao u strogog, ali nadasve pravičnog oca čije su metode isključivo za dobro dečijeg uspeha. Tragedija da se umetnost koristi kao paravan za pedofiliju i sadizam. Zbog svih ovih tužnih razloga, pomozite sebi i pogledajte ovaj film.Vratiće vam veru u sam život.
Film nam poručuje da živimo život koji imamo, da je svaki njegov tren vredan kao i da moramo raditi na svojoj svesti kako sebi ne bi dozvolili bahatost da uzimamo sve zdravo za gotovo. Jednog dana bićemo prošlost, sećaće nas se ili neće. Ono što jeste važno, je da ne smemo dozvoliti kajanje i odlazak sa ovog sveta bez osećaja da smo živeli ispunjeno i na način dostojan sopstvene duše. Jer naša iskra, naša strast, nije i naša svrha.
Toliko je lepote u oblacima, napupelom ili opalom lišću, osmehu neznanca, lepoj reči, sunčevoj svetlosti, slobodnom letu ptice… Toliko toga postoji u tim malim stvarima koje ne primećujemo, ne uživamo u njima nabijajući glavu unutra, u svoje lične strogoće, snove i njihova ostvarenja zbog kojih pati ono najvrednije što posedujemo, naš život.
Printscreen Jedna priča stoji kao “tattoo” u ovom filmu, koji ako niste pogledali to, najiskrenije mislim, morate učiniti. Zbog vas i vaše duše.
Mlada riba priđe starijoj ribi.
-Izvinite, tražim jednu stvar, zovu je okean.
– Okean?  Pa upravo si u njemu. – odgovori starija riba.
– Ovo? Pa ovo je voda, ja želim okean. – slikovito nam poručuju kreatori ovog fantastičnog ostvarenja.
Klepton i Morison pomažu ugroženim muzičarima i dižu glas protiv zaključavanja (AUDIO)

Nastavak na Luftika.rs...