Izvor: Radio 021, 29.Feb.2016, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sombor: Jedni stražare, drugi oru
Sporenja oko izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u somborskom ataru i sukob paora željnih da obrađuju državne oranica sa jedne i radnika propalog neprivatizovanog poljoprivrednog preduzeća "Graničar" u Gakovu sa druge, ušli su u novu fazu.
Od pre neki dan poljoprivrednici, namerni da ishoduju licitaciju državnog zemljišta koja iz potpuno neobjašnjivih razloga kasni, nakon protesta pred zdanjem Skupštine grada i protestne šetnje po somborskim ulicama, počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << su da stražare na državnim oranicama.
Njima je cilj, kako kažu, da spreče da uzurpatori uđu u njive koje bi trebalo staviti na licitaciju po Planu o zaštiti i upravljanju državnim poljoprivrednim zemljištem u Somboru i okolini.
- Kada smo se vratili sa protesta u Somboru videli smo da su tri njive koje su još ostale neuzurpirane, uzorane. Dogovorili smo se da ćemo te njive braniti, dok god ne bude licitacija i da nikome do tada nećemo dozvoliti da ih uzurpira - pojašnjavaju povod za formiranje paorskih straža poljoprivrednici iz Gakova.
U delu atara ostalo je neobrađeno, ili bolje reći, neuzurpirano, oko 300 hektara državnih oranica, koje nisu izdate u zakup, koje sada gakovački i poljoprivrednici iz drugih sela dan i noć čuvaju štiteći se od golomrazice otvorenom vatrom.
Vreme prekraćuju pričom o muci koja ih pritiska, jer u ovom kraju dve protekle godine nije bilo licitacije državnih oranica.
- Lokalna samouprava govori da neće biti licitacije. Mi bismo onda želeli da dođe do nekog vansudskog poravnanja, pošto pola od nas ovde ima ugovore o zakupu od prethodne godine. Da i mi nešto dobijemo. Kada već čovek uzima 3.500 hektara, možemo i mi da dobijemo 300 - 400 hektara - revoltiran je Željko Lisica, poljoprivrednik iz Gakova.
Rešen je, kao i njegove kolege, da ostane na njivi između Gakova i Rastine dok god se situacija ne reši po slovu zakona. Na drugoj strani gakovačkog atara, oni koje paori u protestu nazivaju uzurpatorima državnog poljoprivrednog zemljišta, koristeći povoljne vremenske uslove, uredno obrađuju zemlju i seju. Do sada je zasejano gotovo 6.000 hektara ovakvih oranica koje formalno nisu izdate u zakup, a oni koji ih obrađuju se pozivaju na stare ugovore, koji su, po njima, važeći sve dok ih država ne raskine. Međutim, gakovački paori tvrde da je ugovor raskinut i da o tome postoji dokument.
U međuvremenu se saopštenjem obratila i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, koja smatra da su za postojeće stanje najodgovorniji lokalna samouprava i nadležni pokrajinski sekretarijati.
- Ako nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne sprovede postupak javnog nadmetanja i ne donese odluke o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini postupak će sprovesti Ministarstvo, odnosno nadležni organ za poslove poljoprivrede autonomne pokrajine. Iz ovoga se jasno vidi da su i lokalna samouprava i nadležni pokrajinski sekretarijat svojim nečinjenjem u prethodnoj godini doveli do ove situacije, koja uništava naše poljoprivrednike. Lokalna samouprava je u 2015. godini kasnila sedam meseci sa usvajanjem Programa i tako probila sve agrotehničke rokove. Uprkos kašnjenju i nesprovođenju licitacije od strane lokalne samouprave, ni nadležni sekretarijat Autonomne pokrajine, nije sproveo postupak, na šta je prema Zakonu bio u obavezi, i time je onemogućio preduzimanje daljih mera u cilju zaštite i legalnog korišćenja državnog poljoprivrednog zemljišta - navodi se u saopštenju ministarke poljoprivrede i dodaje da će prema odgovornima biti primenjene sankcije, od izricanja novčanih kazni do skidanja ilegalnih useva.
Autor: Dnevnik
