Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Feb.2009, 19:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Smuđ grize na keder sa sardinom

NOVI SAD - Ukoliko lovite zimi i želite da ulovite smuđa, najlakše ćete ga upecati u dubokim vodama koje nemaju veliku struju.

Ukoliko se odlučite da ga pecate na keder, imajte u vidu da smuđ „ide" na miris morske ribe. Ona ne mora biti živa, šta više, bolje je da bude mrtva riba.

Smuđ je oprezna riba pa koprcanje „živog" kedera ne pomaže mnogo ribolovcu. Keder od mrtve ribe ostaje tamo gde padne.

Smuđ je riba aktivna tokom cele godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << a optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni.

Za smuđa je, pri temperaturi vode od 20 stepeni, optimalna granica koncentracije kiseonika oko 6,5 miligrama po litru. Kod takvih i većih koncentracija kiseonika u vodi, smuđ je veoma otporan na visoke temperature vode, ali je vrlo neotporan na deficit kiseonika, tako da kod zagađenja vode, smuđ ugine među prvim ribama.

Ako je, tokom zime, vodostaj normalan, smuđ je aktivan tokom celog dana, naročito pri obali.

Živi i u Skandinaviji

Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru.

Odatle se polako oširio po zapadnoj, centralnoj, i istočnoj Evropi, a zatim prešao i u Aziju, i to preko reke Ural. U Severnoj Evropi, u Skandinaviji, se proširio skoro do linije polarnog kruga. Uobičajena je riba i u Baltičkom moru i to naročito u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda nešto više slatka.

Smuđ obitava i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.

Ukusna riba

Mlade jedinke smuđa se hrane larvama insekata koje žive u vodi, kao i larvama drugih vrsta riba. Odrasle jedinke se hrane drugim vrstama riba. Mlade jedinke, posle godinu dana počinju da se hrane isključivo ribama.

Kako je meso smuđa veoma ukusno, on se uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, a cenjen je u sportskom ribolovu. Godišnje se u Evropi uzgoji više od 11 000 tona smuđa.

Građa

Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili između njih postoji mali međuprostor. Na bokovima tela je 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga, a na leđnom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su bledožute boje bez pega. Krljušti su sitne.

Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica nisu uočljivi jaki zubi, a u bočnoj liniji se nalazi 70 do 83 krljušti.

Mrest

Mresti se u rano proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC.

U jezerima gde nema tekuće vode, ženke i mužjaci prilaze bliže obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, u potrazi za što bistrijom i čišćom vodom.

Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da ih čuva. Embrion se razvija sedam do osam dana u jajnim opnama. Mlađ smuđa brzo raste, a nakon četiri do sedam godina postaju polno zreli.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...