Izvor: Politika, 01.Mar.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slatka para od ljute kapljice
Čedomir Ljubić iz Kaća, „naturalizovani Piroćanac među Lalama”, već godinama je jedan od najuspešnijih proizvođača čiste domaće šljivovice u Vojvodini
Kać – Već bezmalo pet decenija u domaćinstvu Čedomira Ljubića u Kaću tokom jesenjih i zimskih meseci i po stotinak dana zaredom, punom parom, radi kazan za pečenje rakije, star više od jednog veka. Ovu „veselu mašinu" doneo je, veli, iz rodnog Pirota još 1960. godine, kao porodičnu relikviju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada se „s juga Srbije" doselio u ovo mesto nadomak Novog Sada, gde je nastavio tradiciju proizvodnje šljivovice nasleđenu od dede i oca. U međuvremenu, zasnovao je na svom imanju i voćnjak sa oko 200 stabala „čačanske lepotice", pa najveći deo roda pretače u čistu domaću prepečenicu.
– Šljivovica je carica među voćnim rakijama, ona je vekovima nacionalni ponos Srba i velika je šteta što je još nismo zaštitili kao svoj brend, kako se to sada moderno kaže. Jer, gde god na kugli zemaljskoj pomenete njeno veličanstvo šljivu i rakiju šljivovicu, svi odmah pomisle na Srbiju i srpskog domaćina, a pri tom čitam u novinama da su Česi nedavno patentirali svoju šljivovicu, pa se pitam, i čudim se, šta mi to radimo, umemo li mi Srbi da cenimo išta svoje – priča za „Politiku" ovaj krepki sedamdesetpetogodišnjak, koji godišnje proizvede i kupcima isporuči oko hiljadu litara „božanski dobre šljivke".
Čedomir Ljubić stekao je reputaciju jednog od najboljih proizvođača šljivovice na tradicionalni „domaćinski" način u ovom delu Vojvodine, a nedavno mu je pripala i bronzana medalja na tradicionalnom Sajmu rakije regiona Bačke, održanom u Temerinu. Na istoj manifestaciji osvojio je i zlatnu medalju za lozovaču, koju takođe „peče" po oprobanim starim narodnim receptima, i to od čistog grožđa sa fruškogorskog vinogorja.
– Mada poštujem lozovaču, klanjam se šljivi i šljivovici. I jedna i druga rakija mogu da budu vrhunske, ukoliko su čiste prirodne i ako se njihovoj proizvodnji – počev od branja voća i pripreme komine do samog pečenja i načina čuvanja – pristupi pošteno i odgovorno. – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se oprobao i u proizvodnji lekovitih rakija od kupina i malina, pa i od zove, ali „onako za svoju dušu", jer one su mnogo skupe i teško je pronaći kupce.
– Ulazak Srbije u Evropu ne bi trebalo da smeta domaćim proizvođačima rakije. Samo treba da se dobro organizujemo. Jer, ako se zna da se više od devedeset odsto šljivovice proizvodi u pecarama seoskih domaćinstava, onda bi bilo najbolje da se to i legalizuje kao značajan izvozni deo naše ukupne prehrambene industrije – smatra Čedomir Ljubić i ističe da „svaka para od ljute kapljice može da bude i te kako slatka".
Petko Koprivica
----------------------------------------------------------
Od Srbije do Kalifornije
Ovaj, kako za sebe kaže, „naturalizovani Piroćanac među Lalama" navodi na kraju i to, kako je davno čuo od starih ljudi, da je Srbija još krajem devetnaestog veka uveliko izvozila šljive i šljivovicu u mnoge evropske zemlje, pa čak i u Kaliforniju. Danas, ističe, od naših šljivovica jedino se „sokolova rakija" i „žuta osa" mogu naći u marketima samo nekoliko zemalja u okruženju.
[objavljeno: 02/03/2010]
