Izvor: Luftika.rs, 09.Feb.2019, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem bilo je sve samo ne skromno
Osećanja koja imam prema Ivanu Ivanoviću najbolje se mogu dočarati telefonskim pozivima moje mame…
Često bi subotom nazvala i pitala: „Jesi gledao Ivanovića? Ne?! Pogledaj na internetu, odličan je bio!“.
Sledeću subotu čujem potpuno drugu priču: “A i ovaj Ivanović je bre naporan čovek. Dosadan je“.
Najsubjektivnija stvar na svetu
Neko bi pomislio bipolaran poremećaj, ali kad je humor u pitanju pričamo o najvećoj zamki koja postoji otkako je sveta i veka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << Najsubjektivnija stvar na svetu igra na dva kraja spektra – ili se smejete ili prevrćete očima. Humor je takav i ne može biti univerzalan.
Da muka bude veća, svako ko želi da zabavi narod, naročito svake nedelje novim trikovima, ima posao koji ne može da se meri sa rudarskim, ali je krvaviji nego što se čini. Nekad fora pogodi metu, a nekad se vrati da ga ošamari iz lakta.
Na papiru ili u glavi se čini kao odlična, ali neretko izađe iz usta i zvuči jako pogrešno. Slično situaciji kad umirete sami sebi od smeha na priču koju ste ispričali, a ostali vas gledaju kao da ste pobegli iz obližnje ustanove.
Ovo Ivanović jako dobro zna jer u toku ozbiljno duge televizijske karijere se više puta susreo sa jako lošim reakcijama na njegove opaske. Međutim, ono što ga je profilisalo kao uglednijeg voditelja/novinara, komirača, satiričara, pa čak i društvenog cinika su gosti koje je ostatak televizijskog kokošinjca video samo na slikama.
Mada, i Ivanović je imao kikseve u karijeri jer pored veoma ozbiljnih ljudi kroz njegov studio su prodefilovali i oni od kojih ne može da se živi – setimo se Dare Bubamare.
Na kraju krajeva svako ko je nogom kročio u medije koliko god da je želeo nije mogao da pobegne od treša. Surovo, ali istinito jer su pravila takva kakva jesu, svidelo se to nekom ili ne.
To nije mesto za nas
Ivanović je posle prodaje televizije Prva shvatio da mu se ne dopadaju novonastala pravila i oprostio se sa televizijskom publikom najboljom emisijom u svojoj karijeri u kojoj je gostovao Žarko Laušević. Iako je postojala još jedna oproštajna epizoda ona nikad nije ugledala svetlost dana na ekranu TV prijemnika, a sa YouTube je više puta uklanjana.
Čovek koji nikad nije bio “svačija šolja čaja” neposredno pred odlazak je postao nenamerno zaštitno lice televizijskog bunta ili što bi se reklo u našem narodu – što je mnogo, mnogo je. I dok generalna parola vladajuće klase važi – koga nema bez njega se može i lako ćemo da ga zamenimo (moramo da ga zamenimo) jer smo svi kao na Fordovoj pokretnoj traci, ispostavlja se da postoje načini da se uklonjeni milom ili silom ponovo nađu u našim domovima.
Olja Bećković se vraća sa “Utiskom nedelje” na TOP kanal, mnogi su mislili da taj dan nikad neće osvanuti, a Ivanović je našao mnogo bolji način autorske autonomije – YouTube. Pa je Veče sa Ivanom Ivanovićem postalo Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem.
Budžetski svakako skromnije (ali opet izgleda bolje od gomile budžetiranog sadržaja od strane građana), ali na šalama, uspešnim ili manje uspešnim, se nije štedelo.
Ekipa – tu, entuzijazam – tu, samopouzdanje – tu, Ivan – tu!
Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem je dobilo mnogo intimniji i prisniji oblik nego u ranijim neskromnijim fazama. Emisija od tridesetak minuta koja se odigrava u stanu u okruženju prijatelja, rodbine i poznanika neodoljivo podseća na okupljanja na kojima svi čekaju da se pojavi “onaj lik” koji će da zabavlja cele večeri.
Gostiju ovog puta nema jer kako Ivan kaže ne bi voleo da mu emisija liči na onu od Vanje Bulića, pa da ne dođe do problema ko je prvi počeo sa idejom intervjua u pedesetak kvadrata sa neopranim sudovima u pozadini.
Ekipa iz velike emisije je manje više tu, samopuzdanje, što je najvažnije, je i dalje tu i Ivan se i dalje ponaša kao da radi u najozbiljnijoj produkciji i zabavan je na isti način uz podršku komičarsko-glumačke ekipe.
Da li je bolje? Ne. Da li je gore? Ne.
Drugačije je i prisnije za promenu što se uklapa u generalnu atmosferu YouTube platforme na kojoj ljudi traže sadržaj sa kojim mogu da se poistovete. Sve ono što više ne sme da se pomene ni u šali, sada je dobilo svoj demokratski oblik na striming platformama.
Dok se autokratija ne dozove pameti ili nauči da je kritika svakodenvica sa kojom mora da se nosi, koju mi već trpimo od najranijeg detinjstva – nisi ovo dobro uradio, zašto nisi učio u školi, nisi dobro obavio svoj posao i zato će ti biti oduzeto od plate, možda ne bi bilo loše da i viši slojevi shvate da osnova društva koja ih drži gore ima pravo da kaže – ovo ne valja, pa ako ništa, onda barem da se našali od muke, ali da zbog šale ne dobije otkaz ili du je prinuđena da da otkaz jer zna šta joj sleduje. I dok osnova društva kao temelj postaje sve skromnija, svaki sloj iznad nje postaje sve neskromniji.
Što si bio juče, budi i danas
Nema tu neke mudrosti, ako ste zaista voleli Ivanovića na Prvoj, volećete ga i na YouTube, ako ga niste mirisali, nećete ni sad. Ali, ono što je za naklon je doslednost. Što si bio juče, budi i danas. Ovo je ono što će Ivanovića još dugo dugo držati u medijskom životu, svidelo se to nekom ili ne, skromno bilo ili ne, na YouTube ili na televiziji.
Skromno veče sa Ivanom Ivanovićem izlazi svakog petka na “Veče sa Ivanom Ivanovićem” YouTube kanalu.
Izvor: Deda Milorad
Veče koje je pojeo mrak: Mrtva zemlja što se državom zove „ubila“ Ivana Ivanovića
.jpg)
