Izvor: Novine novosadske, 23.Sep.2012, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saveti stručnjaka – kako “pobediti” alergije
Usled sveopšte industrijalizacije, svakodnevnog korišćenja hemijskih sredstava, te smanjene otpornosti ljudskog organizma, ukratko, svega što prati život današnjeg čoveka, alergije postaju sve prisutnije bolesti savremenog sveta. Odlučili smo da se pozabavimo ovom temom, u vreme kada alergije “haraju” i od stručnjaka pribavimo nekoliko korisnih saveta za vas.
Kod alergija je možda i najgora stvar što se neke tegobe javljaju, a da ljudi nisu ni svesni da su upravo one ključni >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << zdravstveni problem. Doktorka Ljuba Vujanović, specijalista dermatovenerolog iz Kliničkog centra Vojvodine, kaže da su osnovne vrste alergija inhalatorne, do kojih dolazi udisanjem alergenata, kontaktne, koje nastaju u dodiru sa izazivačima alergija, te alergije do kojih dolazi usled konzumiranja hrane i lekova na koje je čovek osetljiv.
– Alergije se manifestuju na različite načine, u zavisnosti od toga kako su i čime izazvane. Na koži se mogu pojaviti različiti osipi, upale kože ili kontaktni i atopijski dermatitis. Simptomi se mogu primetiti i na organima za disanje, u vidu oticanja sluznice nosa, bistre vodenaste sekrecije iz nosa, ili zaptivenosti nosa. Među simptomima su i osećaj svraba, golicanja i grebanja u nosu i grlu, kijanje u salvama, kašalj, cvrvenilo i svrab u očima, a neki pacijenti osećaju i svrab u ušima – priča nam doktorka Vujanović.
Kako razlikovati alergiju od prehlade?
Ono što je, prema njenim rečima, bitno, jeste da se u samom startu razlikuje alergija od prehlade i gripa. – Kod alergija nema povišene temperature, nema slabosti i malaksalosti organizma, nema bola u mišićima, a sekrecija iz nosa je bistra. Takođe, kod alergija tegobe ne prestaju uzimanjem antibiotika. Najčešće bolesnici alergije uglavnom ne prepoznaju u startu, već tek nakon što im se slične tegobe jave i narednih godina – priča doktorka. Dijagnoza kod obolelih od alergije, prema njenim rečima, postavlja se prilično jednostavno, na osnovu razgovora s pacijentima, koji uglavnom već nekoliko godina imaju neke od pomenutih simptoma i tegoba, a kojima neretko i neki od članova porodice već boluju od alergije. Testiranje se, da bi bilo uspešno, obavlja kada pacijent nema tegobe, kada prestane polenacija i kada pacijent prestane sa uzimanjem lekova. Inače, alergije nisu urođene, već su sve stečene, a od njih, kaže naša sagovornica, podjednako obolevaju i deca i odrasli.
Ambrozija vreba još malo
Uz alergije na lekove i hranu, koje su stalno aktuelne, trenutno je, dakako, najprisutnija alergija na ambroziju, te doktorka svima onima koji od nje pate preporučuje najbolje načine da se od polena pomenute biljke bar donekle sačuvaju. – Problemi sa ambrozijom počinju polovinom jula ili polovinom avgusta, i traju otprilike do polovine septembra. Polena ambrozije u vazduhu najviše ima za sunčanih i vetrovitih dana, a najmanje posle kiše, kada se on slegne na površinu zemlje. Za one koji od ove alergije pate bitno je da izbegavaju odlazak u prirodu u vreme polenacije, a najbolje je da u tom periodu, ukoliko su u mogućnosti, planiraju odlazak na more, pošto na moru ambrozije nema. Ukoliko borave u gradu, bitno je po svakom povratku kući pranje svih otkrivenih delova tela, svakodnevno pranje kose, menjanje odeće koja se nosi napolju, a ako oboleli imaju kućne ljubimce, jako je važno detaljno ih iščetkati nakon šetnje, pre ulaska u kuću ili stan. Takođe, bitno je provetravati prostorije samo u ranim jutarnjim časovima, dok u toku dana prozori treba da budu zatvoreni – savetuje doktorka Vujanović, uz preporuku svima koji su na ambroziju alergični da u prirodu što manje izlaze po sunčanom vremenu, te da svoje izlaske, ukoliko su u mogućnosti, „tempiraju“ tek nakon kiše. Elem, izgleda da se ove godine alergični na ambroziju i nisu previše našetali.
D. Domanović
Najbolji lek – prevencija
– Alergije se, s jedne strane, leče simptomatski, kada se deluje na simptome bolesti, a pacijentima se daju antihistaminici ili kortikosteroidi, u zavisnosti od težine kliničke slike. Ipak, jedina prava terapija u lečenju alergija je specifična imunoterapija, hiposenzibilizacija, ili, kako to pacijenti kažu, vakcinacija. Specifična imunoterapija podrazumeva davanje jednom nedeljno niske doze alergena na koje je pacijent preosetljiv, a čija se doza vremenom povećava. Zahvaljujući takvoj terapiji, već sledeće godine tegobe bivaju znatno umanjene, a ponekad se desi da pacijent uopšte u toku godine nema potrebu za terapijom – priča doktorka Ljuba Vujanović.
Nastavak na Novine novosadske...
