Izvor: Blic, 31.Jul.2009, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo se huligani protive reciklaži
Novi Sad - Odziv stanara Limana i Novog naselja, gde je do sada postavljeno 170 kontejnera za bacanje plastičnih flaša i ostale PET ambalaže, premašio je očekivanja u „Čistoći” utoliko da će ih radnici ovog preduzeća, umesto jednom nedeljno, prazniti svakog drugog dana. Zadovoljni ovakvom reakcijom, u „Čistoći” navode da će akciju proširiti na ceo grad, očekujući da treći pokušaj uvođenja bar jednog vida separacije otpada u poslednjih 10 godina uspe i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da huligani ovaj put neće uništavati specijalizovane kontejnere.
Specijalizovane korpe od žice, sa otvorom na gornjoj strani, namenjene isključivo odlaganju PET ambalaže, radnici „Čistoće” su posle Limana i Novog naselja počeli da postavljaju i na Detelinari. U upravi ovog preduzeća nameravaju da u ovoj akciji postave ukupno 228 takvih kontejnera, kako bi procenat separacije otpada u Novom Sadu konačno bio povećan. Ovo je treći pokušaj „Čistoće” da uvede razdvajanje otpada u gradu. Prvi, s kraja devedesetih godina, propao je jer su svi plastični kontejneri spaljeni posle nekoliko meseci, a pokušaj da se građani naviknu da odvajaju papir od pre nepune tri godine prekinut je jer su sve posude tome namenjene takođe uništene.
- Nakupi se plastičnih flaša, posebno sada preko leta, a ne vidim zašto bi mi bilo teško da ih odvojim? Čak i moja tetka, penzionerka, nema sa tim problem i agituje među svojim komšijama da se to tako radi „u civilizovanom svetu”. To šta će posle da rade sa tom plastikom i koliko će neko na tome eventualno da zaradi me i ne zanima preterano. Ne radim ja to zbog njih, nego zbog sebe. Ne moram da štitim kanadske foke, ali mogu svoj grad - kaže Ivana Đorđević sa Limana.
U „Čistoći” smatraju da je ekološka svest među sugrađanima veća i ovaj put su optimisti.
- Mada su Novosađani i tada odvajali papir i drugi otpad, imali smo negativnih iskustava jer su huligani uništavali kontejnere, ali očekujemo da sada bude pomaka. Prvi rezultati sa terena su veoma pozitivni i pokazuju da su građani voljni da razdvajaju smeće. Iako je prethodno očekivanje bilo da će se PET kontejneri prazniti jednom nedeljno, pokazalo se već u prvoj nedelji da će se morati prazniti svakog drugog dana, jer su se stanari veoma pozitivno odazvali našoj akciji - kaže Milica Vlaisavljević, portparolka „Čistoće”.
Ova akcija, navode u gradskom preduzeću, ima za cilj da se poveća procenat separacije, odnosno odvajanja plastične ambalaže iz celokupnog smeća koje se odvozi na gradsku deponiju, a tako prikupljena PET ambalaža se proda i potom reciklira.
Vlaisavljevićeva kaže da u preduzeću za sada ne očekuju veću zaradu od prikupljanja plastike, jer su cene sekundarnih sirovina pale i otkup je manji.
Ona navodi da su radnici u postrojenju za separaciju otpada na deponiji razdvojili tone papira, kartona, plastike, aluminijuma, metala, akumulatora i stakla, ali da je samo manji deo prodat jer na domaćem tržištu trenutno nema potražnje za tim sirovinama zbog ekonomske krize. Prodajom dela otpada, navodi ona, zarađeno je tek oko 720.000 dinara.
- Prihod nije veliki, ali dugoročno gledano, uvođenje primarne separacije otpada je veoma važno pre svega zbog višestrukih efekata na zaštitu životne sredine. Isplativost se ogleda i u smanjenju količine otpada koji završava na Gradskoj deponiji, koja je pri kraju svojih kapaciteta - objašnjava ona.
Na gradsku deponiju radnici „Čistoće” dnevno odlože 350 tona komunalnog i industrijskog otpada i oko četiri tone otpada iz bašta, a druge firme, uglavnom građevinske, odlože još oko 190 tona. Višegodišnji rad ovog postrojenja je pokazao da oko trećine komunalnog otpada sa gradske deponije može da se reciklira i iskoristi.
Nema podrške države i edukacije
Novosadski ekolozi podržavaju nameru „Čistoće” da se pozabavi reciklažom otpada, ali navode da u svemu ipak nedostaje konkretna podrška države i višegodišnji rad na edukaciji građana.
- Podrška država nije sistematična i nema jasne politike. Građane treba edukovati i pokazati im da je to u njihovom interesu. Pokazati koliko sve to što se odlaže iznosi u novcu, kao i koliko bi to značilo za zaštitu životne sredine. To uopšte nije teško, a ako hoćemo da vidimo kako se to radi, dovoljno je otići u Hrvatsku ili Bugarsku, gde su postignuti izuzetni rezultati za samo nekoliko godina - kaže Ruža Helać iz „Vojvođanske zelene inicijative”.
